Pod pritiskom MMF država je konačno odlučila da se uključi u rešavanje loših zajmova i traži rešenja koja neće opteretiti budžet. Za guvernera NBS Jorgovanku Tabaković dobra vest je da postoji veliko interesovanje privatnih investitora za otkup takvih kredita. Bez obzira na nove propise o prodaji potraživanja, međutim, ako ne bude privrednog rasta u Srbiji, otvaranja novih firmi i radnih mesta, i dužnici i poverioci biće u još goroj situaciji, ali za to je već potrebno mnogo više od strategije i akcionog plana.
Bankama je oko 3,7 milijardi evra blokirano u nenaplativim kreditima, zbog čega ne obaraju kamate i rađe kupuju državne zapise nego odobravaju nove pozajmice, a privreda i građani bez tog izvora finansiranja zapadaju u još gore stanje. Takva situacija nije od juče, a država je tek sada, pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda, odlučila da se uključi u rešavanje loših zajmova. Kakve će konkretne mere biti preduzete još se ne zna, ali je poznato da se traže rešanja koja neće koštati državnu kasu. Prethodno iskustvo u odnosima vlasti i banaka izaziva, međutim,stvara bojazan da će opet poreski obveznici plaćati tuđe dugove.
Vlada Srbije je u avgustu usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita i u saradnji sa Narodnom bankom, nekoliko ministarstava i Agencijom sa osiguranje depozita priprema nove propise koji treba da omoguće sporovođenje u naredne dve godine onoga što je zapisano u tom dokumentu. Ta odluka došla je deset godina nakon što je u Srbiji počeo rast nenaplativih kredita, usled kreditne ekspanzije banaka i stimulisanja ekonomskog rasta zasnovanog na povećanju potrošnje. Krajem 2008. godine učešće loših zajmova u ukupnim kreditima bilo je 11,3 odsto, 2009. je povećano na 15,7 odsto i taj trend je nastavljen, s tim što je blago usporen 2012. godine, kada su ugašene banke koje su imale najviše takvih zajmova. Sredinom 2015. nenaplativi krediti su činili oko 23 odsto ukupnih kredita u Srbiji, pri čemu je 16,1 odsto udeo kredita građanima.
Gde prodati kolateral?
Način na koji su odobravale kredite ugašene banke, od kojih su tri bile u državnom, a jedna u privatnom vlasništvu, najbolji je pokazatelj uzroka naglog rasta problematičnih kredita. Naime, pozajmice su odobravne bez dobrog obezbeđenje, sa hipotekama precenjene vrednosti, na osnovu partijske ili poslovne veze, pa sada Agencija za sanaciju banka ne zna šta će sa veštački naduvanim kolateralima.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković potvrđuje da rešenja za loše zajmove neće biti ni brza ni laka, ali ocenjuje da je dobra vest što postoji veliko interesovanje privatnih investitora za otkup takvih kredita. Ona kaže da će sve mere Vlade i NBS biti pažljivo odmerene, pogotovo kako bi dobro bili zaštićeni građani ako bude dozvoljeno bankama da njihove kredite ustupaju ne samo bankama već i pravnim licima. Agencije specijalizovane za naplatu potraživanja odavno traže da im bude dozvoljeno da otkupljuju i kredite stanovništva i nove propise čekaju „ko zapete puške“ nadajući se poreskim olakšicama koje će podstaći banke da se lakše odlučuju na ustupanje kredita. Sve u svemu, svi računaju na neke olakšice, a kako nema čarobne gumice za brisanje dugova, trošak tih okašica moraće neko da plati.
Od 2012. godine banke su mogle da drugim pravnim licima „prepuste“ samo kredite odobrene privredi, ali je malo problematičnih pozajmica rešeno na taj način, svega oko 60 milijardi dinara. Većinu su banke otkupile jedne od drugih dok su naplatu manjeg dela preuzele privatne firme i fondovi. Njima je isplativo da otkupe rizična potraživanja jer ih banke daju po diskontnim cenama, često i za 10 puta manju cenu.
U Ministarstvu finansija kažu da se razmatra mogućnost stečaja građana, kao i prodaja njihovih dugova. Prema rečima pomoćnika ministra Zlatka Milikića, takvi zakoni trebalo bi da budu propraćeni nizom drugih propisa kako bi građani bili makasimalno zaštićeni, jer oni nisu osposobljeni kao pravna lica da izlaze na kraj sa poveriocima jer nemaju svoje pravne službe i računovodstva. On najavljuje da će biti promenjeni i poreski propisi, kao i oni o stečaju i hipoteci, a do kraja godine bi trebalo da bude donet i zakon o proceni vrednosti nekretnina. Dugotrajniji posao će biti obuka pravosudnih organa da sprovode postupke koji se odnose na restrukturiranje potraživanja.
Bankari se žale da nisu dovoljno učestvovali u pripremi Strategije za rešavanje problematičnih kredita, ali im je drago što je ona urađena. Međutim, oni ne očekuju spektakularne rezultate od njene primene, navodeći da Srbija nije veliko tržište na kojem će moći da se prodaju kolaterali dati za sporne kredite. Njih više interesuje kakve će biti izmene zakona koje će se odnositi na poreski tretman otpisanih kredita, na koje su banke sada bile obavezne da plaćaju porez.
Individualne akcije banaka
Veći iznos nenaplativih kredita banke su već otpisale iz svojih bilansa, ali se nisu zauvek oprostile od tog potraživanja. Erste banka je jedna od prvih banka u Srbiji koja je deo svojih nenaplativih, otpisanih potraživanja prodala stranom fondu, češkom fondu APS, u iznosu 23,5 miliona evra, i to će biti vanredni prihod banke. Otkupljena su potraživanja od 85 firmi kojima su krediti odobravani u poslednjih 30 godina, a sada su uglavnom likvidirane, u bankrotu ili u postupku likvidacije, dok jedna petina ima neku delatnost. Ta banka je najavila da će do kraja ove godine prodati još deo otpisanih potraživanja od klijenata.
I u drugim bankama su za Biznis i finansije potvrdili da se vode pregovori o ustupanju loših zajmova privatnim investitorima, ali bankari nerado govore o ceni po kojoj prodaju svoja potraživanja.
U analizi vladine Strategije za rešavanje problematičnih kredita, koju su za časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT) uradili profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković i Miroslav Marinković, ukazano je da je osnovna dilema u procesu izbora okvira za rešenje tog problema način učešća države u tome, a da je izbor pao na decentalizovan pristup, odnosno da je opredeljenje da se usvaja regulativa koja podstiče individualne akcije banka. Njihova ocena je da je prvi korak u rešavanje tog problema završetak stečaja i restrukuriranja državnih preduzeća, a da je uz to potrebno da banke imaju aktivniju ulogu u naplati loših pozajmica, a ne da samo upravljaju rezervama za procenjene gubitke. Predloženo je stvaranje uslova za razvoj tržišta problematičnih kredita, uz ocenu da je jedan od uzroka nepostojanja takvog jakog tržišta destimultivna poreska politika za banke, neadekvatan tretman poverilaca i problemi u naplati potraživanja kroz realizaciju kolaterala. Nedovoljno je, smatraju autori analize, iskorišćena i mogućnost vansudskog restrukturiranja duga.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je polazna tačka za rešavanje problema nenaplativih kredita da banke bolje upravljaju rizicima jer se pokazala koliko su grešile u tome.
„Sa prodajom kredita građana treba biti oprezan i pažljivo pripremiti teren. U sadašnjoj ekonomskoj situaciji veliki problem je prodaja nepokretnosti datih kao zalog za kredit, ali to je posao u kojem svoju umešnost treba da pokažu agencije, fondovi i privatni investitori koji otkupljuju potraživanja“, rekao je Grubišić za Biznis i finansije.
Nesporno je da će i dužnici i poverioci biti u još goroj situaciji, bez obzira na nove propise o prodaji potraživanja, ako ne bude privrednog rasta u Srbiji, otvaranja novih firmi i radnih mesta. Za to je potrebno mnogo više od strategije i akcionog plana.
Marica Vuković
broj 121, oktobar 2015.