Javno preduzeće Srbijagas svaku godinu završava u minusu, a država je odlučila da i ove godine preuzme njegove dugove. Naime Srbija će garantovati za 210 miliona evra nevraćenih dugova ovog preduzeća, otprilike za isto onoliko koliko je dobijeno smanjenjem penzija, a oko 190 miliona, koliko Srbijagas duguje ruskom gigantu Gazprom, će prepisati kao javni dug. To je inače dug koji je nastao u periodu od 2011. do 2013. kada Srbijagas NIS-u nije isplaćivao rate za energente zato što je radio “u neekonomskim uslovima”, zbog socijalne cene gasa za privredu.
Pored ovoga, Vlada će Srbijagasu dati i garanciju od 20 miliona evra za komercijalni bankarski kredit kod Sosijete ženeral banke, namenjen izgradnji regionalne deonice Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin. Ako ga Srbijagas ne bude vraćao, zna se ko će i to platiti.
Kritičari popustjlivosti domaće Vlade prema ovoj kompaniji ističu da će sve budžetske uštede planirane za 2016. godinu, koje bi trebalo da iznose 0,75% BDP-a, otići na plaćanje dugova ovog preduzeća.
Istina je, kažu, da cena gasa nije visoka, ali to nije jedini razlog lošeg poslovanja ovog javnog preduzeća. U široj javnosti se već godinama govori o neracionalnom poslovanju Srbijagasa, koje bi, pored “socijalne” cene gasa, moglo biti krivac za gubitke ove kompanije. Primera za ovakve tvrdnje je mnogo, ali izdvojićemo samo one svežijeg datuma.
U oktobru je na primer, iako je bilo jasno da će i ovu godinu završiti u debelom minusu, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović doneo odluku da nagradi svakog zaposlenog sa po 500 evra, koju je posle morao da poništava Nadzorni odbor. Na kraju će oni koji su dobili bonuse morati da vraćaju tih 62.000 dinara u ratama.
Dobro je što se za ovo zna u javnosti. No, mnoge druge stvari, poput pitanja koliko je Srbijagas potrošio na reklamiranje tj zakup prostora u medijima, su nam još uvek tajna.
Naime, Savet za borbu protiv korupcije predstavio je dugo očekivani izveštaj o uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga.
Srbijagas i Telekom su odbili da prikažu Savetu ugovore iz ove oblasti, tako da se za sada ne zna koliko je potrošeno u ove svrhe.
Ova dva preduzeća su bez konkurencije kada su u pitanju javna preduzeća koja ne daju podatke koji se od njih traže, kazao je televiziji N1 poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Država i ministarstva stimulišu takvo ponašanje, jer niko nije prekršajno gonjen, dodaje. Javna preduzeća, kako navodi poverenik, plaćaju milionske kazne zbog skrivanja podataka, ali nastavljaju po svom. Zato što nisu hteli da daju tražene podatke, javna preduzeća su 300 puta kažnjena, najčešće Telekom, Srbijagas, Železnice i EPS. Ukupno su kažnjeni sa 20 miliona dinara.
Za koliko još ovakvih troškova građani odvajaju od svojih zarada, i stečenih penzija, javnost ne zna. I nije problem samo to što ne zna, nego to što joj se ne isplati da pita, jer će kaznu zbog prikrivanja informacija opet platiti građani.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.