Pred kraj svake godine novinari prenose prognoze kakva će naredna biti. U poslednjih nekoliko godina, od početka finansijske krize, ove vesti se uglavnom tiču ekonomije.
Druge prognoze, na primer one vezane za vremenske uslove, su uglavnom apokaliptične i predviđaju veliki rast temperature, odnosno da će naredna godina biti toplija nego ikad.
Teško je održati korak sa ovako crnim klimatskim prognozama ali američki medij Blumberg se potrudio, te je sastavio listu 10 najpesimističnijih scenarija za 2016. godinu, u koju spada i Putinova dominacija u borbi protiv terorista i shodno tome postavljanje njegovih uslova tokom daljeg razvoja iste, kao i raspad Evropske unije zbog antimigrantskog raspoloženja, jačanje desnice u Evropi, zatim pobeda Donalda Trampa među republikancima, te i predviđanje eskalacije sajber napada na američke banke, slabljenja kineske ekonomije, izlaska Velike Britanije iz EU, kao i napada Izraela na vojne objekte Irana, nereda u Latinskoj Americi i rasta cena nafte zbog zauzimanja naftne infrastrukture džihadista u zemljama Bliskog istoka.
Manje crne prognoze, MMF-ove, kažu da će naredne godine ekonomije širom sveta rasti – očekuje se prosečna inflacija od 3,6% što je rast u odnosu na ovogodišnjih 3,1%. U Evropi se očekuje umereniji rast, od 1,9% BDP-a, a rast će biti zabeležen i u razvijenim ali i u zemljama čija ekonomija je još u razvoju. Analitičari su jedino nesigurni po pitanju predviđanja ekonomske situacije u Aziji. Ne zna se šta se može očekivati od Kine, njena prognozirana stopa rasta je smanjena ali opet je zabeležen oporavak izvoza iz SAD u ovu zemlju u poslednjim mesecima. Indija i Japan su takođe u nezgodnoj situaciji, tako da niko ne može da pretpostavi kako će se na ovom kontinentu dalje situacija razvijati.
No, ako ćemo se baviti prognozama vezanim za domaću ekonomiju, valja znati da premijer Aleksandar Vučić optimistično očekuje rast BDP-a u 2016. i 2017. godini od dva do tri odsto, dok analitičari Erste Grupe očekuju nešto manji rast, između 1,5 i 1,7%.
„Vlada je u 2015. imala dobre rezultate u fiskalnoj konsolidaciji, ali sada te rezultate treba održati i nastaviti sa smanjivanjem deficita, a to je teži deo posla”, misli predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Procena Fiskalnog saveta je, kako je naveo, da će dogodine najverovatnije biti ostvaren planirani rast BDP-a od 1,8 odsto, gde bi skoro polovina rasta došla od poljoprivrede koja bi trebalo da se oporavi posle suše iz 2015, a bez toga rast privrede bi iznosio oko jedan odsto.
Premijer je pak izjavio da ne veruje ovim procenama Fiskalnog saveta već da je ubeđen da će ekonomski rast Srbije biti veći.
Da se stvari kreću na bolje pokazuje i odluka agencije „Fič rejtings“ (Fitch Ratings) koja je promenila kreditni izgled Srbije sa stabilnog na pozitivni, dok je kreditni rejting zadržan na nivou „B plus“.
Kome verovati i šta očekivati ni ovde nije sasvim jasno. Ono što se može pretpostaviti je da ćemo i mi bar delom osetiti oporavak ekonomija širom sveta. Međutim, svaki put kada su nam političari predviđali veliki napredak i poboljšanje to se nije desilo, tako da ćemo i ovaj put biti oprezni sa prognozama. Još je mnogo boljki koje muče srpsku privredu, počev od problema sa finansiranjem iz eksternih izvora, preko bujajuće sive ekonomije, pa sve do visoke nezaposlenosti. Dok se ne poboljša životni standard sve ove brojke i hvalisanja nam ne znače mnogo.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.