Poslovna aplikacija, koja je funkcionalni centar svih vaših poslovnih aktivnosti, se već godinama nalazi na vašem serveru, sistemski i aplikativni softver su redovno ažurirani, sve funkcioniše tako dobro da više i ne razmišljate o tom delu vaše poslovne infrastrukture. Svu pažnju i energiju usmeravate na rešavanje poslovnih izazova. Vreme čini svoje. Posle 6-7 godina server je već dva puta knjigovodstveno otpisan, a učestali kvarovi se sve teže otklanjaju, proširenja je sve teže (skuplje) uraditi. Memorije koje koristite se više ne proizvode i možete da ih nađete samo u malim oglasima.
Počinjete da se pitate da li ćete uopšte moći da uradite sledeće ažuriranje bezbednosnih zakrpa operativnog sistema. Očigledno, došlo je vreme da u budžetu predvidite i stavku za nova ulaganja u vašu informatičku infrastrukturu. Koliko košta novi server? Ako ste malo/srednje preduzeće spremite 2-3.000€, dodajte troškove licence za windows Server i dobijate cifru koja se nikako ne uklapa u vaš predviđeni budžet. Ali, iz ove se kože ne može, sve vreme koristite istu poslovnu aplikaciju na koju ste navikli i čak odgađate i planirano unapređenje jer to podrazumeva obimne pripreme za neki knjigovodstveni presečni period (kraj poslovne godine).
Pored servera, koji ozbiljno “kašljuca”, tu su i česti nestanci električne energije. Nalazite se na periferiji, u delu grada u kome ima mnogo “malih” industrijskih objekata, čije potrebe za energijom električna mreža ne može uvek da izdrži. Kada se to desi (a dešava se suviše često za kontinuitet vašeg poslovnog procesa) imate na raspolaganju 20-ak minuta (dok drži UPS) da regularno ugasite server i da se nadate da nestanak struje neće opet potrajati nekoliko sati. Da bi vam server duže radio (npr. još 2 sata, preko onih 20 minuta) morate da kupite spoljnu bateriju, koja košta oko 80% cene, već preskupog, UPS-a. A kada se to desi vikendom, neko iz firme mora da bude “žrtva” da ode do kancelarije, ponovo startuje server i proveri da je prilikom gašenja očuvan integritet svih podataka. Ima li nekog drugog rešenja?
Da, postoji drugo rešenje – u kome nema svih onih neplaniranih izdataka, koji su se preteći nadvili nad vaš budžet za sledeću poslovnu godinu… To je rešenje u kome nećete kupovati novi server, ni novo neprekidno napajanje, a licence za sistemski softver ćete plaćati mesečno! Premeštanje vaše poslovne aplikacije u “oblak” znači da ćete je smestiti na virtuelni server, koji se nalazi u velikom fizički, energetski i komunikaciono profesionalno obezbeđenom računskom centru. Zašto je takav server “virtuelan”? Zato što ne radite sa jednim (ili više) vaših računara (dedicated server) već zakupljujete određene resurse – procesor, radnu memoriju, prostor na disku, internet vezu. Da li se to nalazi na jednom fizičkom serveru, ili na delu mnogo većeg servera, ili je raspoređeno na više fizičkih mašina – vas ne interesuje. O tome brine osoblje računskog centra (data center).
Ako ste od onih kojima ovaj nivo ulaganja ne predstavlja značajno finansijsko opterećenje, možda biste ipak radije kupili sopstveni server, pa da ga smestite u takvo okruženje, sa optimalnim uslovima smeštaja informatičke opreme – idealno neprekidno napajanje, temperatura, vlažnost, višestruke brze (od 100 Mbps na više) internet veze! Svakako da je bolje tako nego u vašoj “serverskoj sobi”. Ali, to je još uvek vaš server i za njega vi snosite punu odgovornost. U ovakvim uslovima smeštaja će sigurno trajati duže nego u vašim prostorijama, ali kad-tad će zazvoniti telefon (ne u sredu popodne, nego u subotu uveče) i dežurni operator će vam javiti da vaš server ne daje znake života (napajanje, grafička karta, memorija, procesor) i da možete slobodno da se najavite u bilo koje doba dana ili noći da dođu vaši serviseri da izvrše popravku.
Taj stres sam imao nekoliko puta i ne preporučujem ga onima koji poslovno zavise od neprekidnog funkcionisanja informacionog sistema! A ko danas ne zavisi? Kada zakupljujete serverske resurse u računskom centru (serverska farma, data center) vi nemate nikakve obaveze oko održavanja opreme, neprekidnog napajanja ili funkcionisanja internet veza. Kada se desi neki kvar najverovatnije nećete ni primetiti da je u nekom od servera zamenjen neki deo i da on za to vreme nije radio. A šta ako to bude baš na “vašem” serveru? Kada radite u oblaku svi resursi su višestruko redundantni i vaši zakupljeni resursi se možda nalaze i na više servera, to jednostavno za vas više nije bitno. Kompletno održavanje računara, obezbeđenje napajanja i internet veza je u nadležnosti osoblja računarskog centra. Slično je i sa pružaocima mobilnih usluga – vaši podaci su takođe u njihovom oblaku, a vi se brinete samo da ne izgubite vaš pametni mobilni telefon.
Kako odabrati oblak u koji ćete smestiti vaše poslovanje?
Ponuda usluga virtuelnih servera se ubrzano razvija svuda u svetu, a i u Srbiji raste izbor ponuđača. Neki su prisutni već godinama, a neki su se od skora uključili u tržišnu utakmicu. Da bi ste odabrali najboljeg (za vas) potrebno je da prvo razumete šta je vama tačno potrebno, da bi ste onda mogli kvalitetno da formulišete vaš zahtev a onda izvršite poređenje i donesete konačnu odluku. U načelu su provajderi ovih usluga u inostranstvu povoljniji po ceni (presudno je ogromno tržište na kome posluju) ali i domaći provajderi ovih usluga mogu da uspešno konkurišu, čak i onda kada su cenovno, na prvi pogled, u podređenom položaju.
Gde je tačno vaš oblak?
Najteže je onima koji vole da mogu da vide svoj server i da svojeručno zaključaju sef u kome je rezervna kopija podataka. Pomisao da podaci odlaze negde gde im fizički “nisu na vidiku” je često (ne samo kod nas, nego i u svetu) ograničavajući faktor za donošenje odluke da se pređe na poslovanje u “oblaku”. Ako podaci već nisu “tu kod vas” onda vam je svejedno gde se nalaze na Internetu. Međutim, zavisno do toga čime se bavite, možda postoje zakonska ograničenja o tome gde mogu da se nalaze vaši podaci. Ako se bavite zdravstvenim uslugama onda ste verovatno obavezni da podatke vaših pacijenata držite na serveru koji se nalazi u vašoj zemlji. Zato se raspitajte kakve su vam obaveze po tom pitanju. Kod većine provajdera cloud usluga možete da birate gde će zaista nalaziti vaši podaci i prema tome donesite odgovarajuću odluku.
Kako odabrati infrastrukturu?
Kada određujete performanse “virtuelnog servera” ne birate model servera, to je uradio provajder cloud usluga na početku svog rada. Vaše je da odaberete broj procesora, količinu radne memorije i veličinu hard diska za smeštaj vaših programa i podataka. Za početak možete da krenete od parametara vašeg trenutnog servera – npr. dvoprocesorski sa 8GB radne memorije i diskom veličine 40GB. Jedna od prednosti rada u “oblaku” je mogućnost stalnog menjanja performansi “virtuelnog servera”. Ako vam se obim poslovnih potreba poveća u kontrolnom panelu (kojim upravljate reursima vašeg virtuelnog servera) ćete jednostavno kliknuti na odgovarajuću opciju i povećati količinu radne memorije ili diska, ili dodati još koji procesor. Isto tako, kada se potrebe smanje vi možete da smanjite perofrmanse vašeg virtuelnog servera, a mesečni račun će odražavati stvarno utrošene resurse.
Koliko vam je protoka potrebno?
Internet protok koji je uračunat u vašu uslugu korišćenja virtuelnog servera u oblaku može da se kreće od 300 MB (megabajta) do 5 TB (terabajta) mesečno. Koliko vam je stvarno potrebno? To jednim delom zavisi i od strukture vaše aplikacije. Klijent server rešenja će sigurno biti manje zahtevna prema količini prenetih podataka. Ekstremno veliki obećani protoci deluju privlačno, ali je pitanje da li ćete se ikada približiti tom nivou internet saobraćaja.
Kako odrediti brzinu internet veze?
Ono što se očekuje od provajdera usluga u oblaku je da ima stabilnu i performantnu internet infrastrukturu – brzina od 100 Mbps je očekivana. Za vas je mnogo važnije pitanje kakva je brzina vaše veze ka Internetu. Ako vam je za uobičajeni rad (elektronska pošta, surfovanje) bila dovoljna nesimetrična ADSL veza 10/1 Mbps, čeka vas neprijatno iznenađenje. Nije svejedno kada vašoj aplikaciji na serveru pristupate preko lokalne računarske mreže (100 Mbps LAN) ili preko jako spore Internet veze. Veće troškove za kvalitetnu internet vezu na vašoj lokaciji uračunajte u nove mesečne troškove.
Potrebne su vam i licence!
Ako koristite aplikacije razvijene za microsoft okruženje, pred cene aplikativnog softvera (i njegovog održavanja) morate da računate i na troškove microsoft licenci – za operativni sitem, SQL bazu podataka, licence za pristup klijenata itd. Zahvaljujući microsoft SPLA (Services Provider License Agreement) načinu licenciranja možete da plaćate troškove vaših licenci na mesečnom nivou, što je značajan ušteda odn. drugačija raspodela troškova. Umesto jednokratne investicije, ili uplate na godišnjem nivou, licencni troškovi mogu da prate dinamiku vašeg poslovanja. Pri tom vi ne sklapate direktno ugovor sa microsoft-om, već to radi vaš provajder, koji ima sklopljen ugovor sa microsoft-om za ovakvu vrstu licenciranja. Vi to i ne bi ste mogli da uradite u direktnom kontaktu sa microsoft-om.
Ko administrira celokupno okruženje?
Osoblje računskog centra u kome je smešten vaš “virtuelni server u oblaku” brine o ispravnosti sve opreme, početnoj konfiguraciji servera, internet vezama, neprekidnom napajanju i aktiviranju potrebnih microsoft licenci. To je osnovni obim usluga koje ćete dobiti. Kada se formira okruženje, na vama je da podesite server prema vašim potrebama, instalirate odgovarajuće aplikacije, uradite migraciju podataka, organizujete vaše backup procedure. Možete da dobijete ove usluge i od osoblja računskog centra, uz dodatnu naplatu prema preciznom dogovoru o podeli nadležnosti.
Da li ste spremni za računarstvo u oblaku?
Posle analize svih preduslova, konačna odluka je svakako na vama. Smeštanje većeg dela vaše hardverske i softverske infrastukture u “oblak” je do skora izgledalo samo kao zanimljiva novost iz informatičkog sveta, nešto što nije samo po sebi imperativ vašeg poslovanja. Neprestano rastuća konkurencija (naravno sa sve nižim cenama) vas primorava da nađete novi prostor za smanjenje troškova poslovanja. Rad u “oblaku” je jedan od načina za ostvarivanje ušteda u poslovanju koji vaša konkurencija već koristi. Da li ćete zaostati? Pitanje je naravno retoričko. Zato počnite aktivno da tražite za vas najpovoljnije uslove da iskoristite sve prednosti lebdenja u “oblacima”.
Vojislav Rodić