Domaće i strane kompanije i menadžeri članovi Mreže za poslovnu podršku i mnogi drugi privrednici ogorčeni su najavom reforme Privredne komore Srbije koja se zapravo svodi na ponovno vraćanje na staru praksu i uvođenje obavezne članarine PKS.
Privreda Srbije je 2014. godinu završila sa 1,1 milijardi evra gubitka, a u proseku svaka firma u Srbiji zadužena je u vrednosti od 187 odsto svog osnivačkog (početnog) kapitala.
U takvim uslovima, privredi koja se guši u dugovima nameće se još jedan novi namet u vidu plaćanja obavezne članarine za članstvo u Privrednoj komori Srbije.
Sve ovo se sprovodi bez ijednog nezavisnog istraživanja sprovedenog u privredi o tome da li privrednici žele da plaćaju ovaj namet Komori, da li su zadovoljni radom Komore i njenim rezultatima i da li im je ta Komora bila od pomoći u razvoju i održanju njihovog biznisa do sada.
Privrednici su nezadovoljni i zbog izbora Marka Čadeža za predsednika PKS, kao i zbog pretnji sudskim tužbama mnogim firmama od strane službenika PKS za neplaćenu članarinu u prethodnom periodu koju firme nisu želele da plate, jer nisu imale nikakvog kontakta sa Komorom, niti je ona za njih obavljala bilo kakvu uslugu.
Već godinama privreda u Srbiji ne zna konkretan učinak sektora u PKS i zaposlenih u njima, koliko su domaćih firmi na godišnjem nivou spojili sa konkretnim partnerima u inostranstvu, koliko su svojim ličnim kontaktima i aktivnostima pomogli u rastu neto izvoza iz Srbije, koliko su naših privrednika u brojnoj srpskoj dijaspori spojili sa privrednicima u Srbiji ili bar u zemljama gde PKS ima svoja predstavništva u inostranstvu).
Planirani rashodi u PKS u 2014. samo na ime zarada zaposlenih iznosili su astronomskih 640 miliona dinara (prosek zarade u PKS u maju 2014. bio je 82.042,78 dinara), dok su rashodi za predstavništva u inostranstvu iznosili, prema citiranom Pravilniku PKS, 80 miliona dinara, odnosno svih 100 miliona dinara sa tzv. „promotivnim aktivnostima naše privrede u inostranstvu“. Sve ovo u godini u kojoj je prosečna zarada u privredi bila svega 40.560 dinara i u kojoj je privreda Srbije zabeležila najveće gubitke od kada APR vodi statistiku poslovanja domaće privrede.
Sve navedene činjenice snažan su argument privrede zašto ona više ne želi da plaća celokupni aparat Privredne komore Srbije i traži da se pre donošenja novog Zakona o komorama sprovede nezavisno istraživanje, tzv. „referendum privrede“o oceni rada Privredne komore Srbije u prethodnom periodu i stavu privrednika prema plaćanju obavezne članarine.
Privrednici u Srbiji pozdravljaju želju Vlade Srbije da se Privredna komora Srbije reformiše, ali to podrazumeva da se PKS prvo kadrovski i tehnički osposobi da pruži kvalitetne usluge privrednicima koji će onda biti spremni da za izvršene usluge odgovarajuće i plate. Sem najava u medijima predsednika PKS, Marka Čadeža, privrednici u Srbiji do sada nisu videli nikakav konkretan plan za reorganizaciju Komore, niti spisak kadrova Komore i njihove stručne kvalifikacije, prethodno radno iskustvo i rezultate koji treba da predvode reorganizovanu Komoru.
Pre nego što se ovakva unutrašnja reorganizacija PKS ne izvrši, apsurdno je pozivati se na tzv. Austrijski komorski sistem iz prostog razloga što je privreda Austrije mnogo bogatija od srpske privrede koja se po rezultatima poslovanja u 2014. godini nalazi na ivici bankrota.
Primera radi, prosečno malo i srednje preduzeće u Austriji ima upisan kapital od 936.477 evra, a prosečno malo i srednje preduzeće u Srbiji upisan kapital od svega 11.240 evra, dakle čak 83 puta manji. Ovo je razlog zašto firme u Austriji imaju sredstva da finansiraju svoju Privrednu komoru kroz obaveznu članarinu. U Srbiji će ovakav namet biti još samo jedno u nizu parafiskalnih opterećenja privrede kojih i sada ima preko 550, a njegovim uvođenjem se ni na koji način ne garantuje da će PKS biti funkcionalnija i efikasnija organizacija nego do sada, zaključuju u Mreži za poslovnu podršku.