Tokom protekle nedelje, u kojoj doduše nije bilo značajnijih cenovnih promena u odnosu na već veoma dug period izrazite cenovne stabilnosti ratarskih kultura, ipak je primetno povećano interesovanje tržišnih učesnika, pogotovo na tržištu pšenice. Povećanje interesovanja manifestovalo se kroz više nego dvostruko veći promet na “Produktnoj berzi”, u odnosu na prethodnu nedelju. Prometovano je 615 tona robe, ukupne vrednosti 12.895.300,00 dinara.
Kada govorimo o izrazitoj cenovnoj stabilnosti koju robno-berzansko tržište registruje u poslednja dva meseca, valja podsetiti na cenovne dijapazone do ove nedelje, u kojima su se kretale cene pšenice, kukuruza i soje. Cena pšenice se kretala u rasponu od 18,00-18,50 din/kg, bez PDV-a, kukuruz u rasponu od 16,20-16,50 din/kg, a soja u dijapazonu od 40,20-41,00 din/kg, bez PDV-a.
U proteklih nedelju dana, sojom je trgovano u količini od 25 tona, po “gornjoj” ceni pomenutog raspona od 45,10 din/kg, sa PDV-om (41,00 din/kg, bez PDV-a), što je približno isto kao i prethodne nedelje.
Kukuruz je u prošlonedeljnom prometu participirao sa tek 50 tona i to, za razliku od tržišta soje, na nivou svoje “donje” granice dijapazona od 17,82 din/kg, sa PDV-om (16,20 din/kg, bez PDV-a). Na ruku vlasnicima kukuruza svakako ne ide podatak o kretanju cena žutog zrna na svetskim berzama, gde je ista ili vrlo stabilna ili u blagom padu, što za sada ne daje prostora rastu izvozne cene.
Tržište pšenice je svakako bilo najzanimljivije tržišnim učesnicima, što potvrđuje i činjenica da je u ukupnom prometu, ovaj tržišni segment participirao sa blizu 90%. Prometovano je 540 tona hlebnog zrna, a zanimanje tražnje za pšenicu, potvrđuje i podatak da je analizirajući pojedinačne berzanske ugovore, jedan od njih zaključen po ceni od 18,80 din/kg, bez PDV-a, čime je cena pšenice, posmatrano po pojedinačnim berzanskim ugovorima, po prvi put posle dva meseca izašla iz već viđenog i ustaljenog cenovnog raspona. Ipak nedeljna ponderisana cena pšenice od 20,14 din/kg, sa PDV-om (18,31 din/kg, bez PDV-a), uklapa se u pomenuti raspon, ali je statistički u porastu u odnosu na prethodnu nedelju i to za nešto preko 1%. Istovremeno najveće svetske berze uglavnom beleže blagi pad cene pšenice, uz konstataciju da je na severno-američkom kontinentu cena blizu granice petogodišnjeg minimuma.
PRODEX
Kretanje PRODEX-a, uglavnom je zavisilo od kretanja cene pšenice. Kada je početkom nedelje cena pšenice imala uzlazni trend i indeksna vrednost PRODEX-a je rasla. Stabilizacija i pad cene hlebnog zrna, u drugoj polovini nedelje, do današnjih 18,20 din/kg, bez PDV-a, oborila je vrednost ovog indeksa na aktuelnih 205,72 indeksnih poena, što je za 0,64 indeksnih poena niže nego prethodne nedelje.
SVET
Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, procene zaliha pšenice za sezonu 2015./16. su predstavljale pritisak na cenu ove žitarice i uticale na to da ona dostigne najniži nivo od jula 2010. godine. Ostale procene se nisu značajno menjale u odnosu na prethodni izveštaj. Na blagi rast cena ove nedelje su značajan uticaj imali fondovi i pritisak na strani kupovine.
Tako je cena decembarskog fjučersa na kukuruz u odnosu na kraj prošle nedelje viša za 1,89%, a pšenice za 4,27%.
Prema procenama USDA, EU ima značajne zalihe pšenice, koje su na osmogodišnjem maksimumu. Dodatno, EU ima velike konkurente iz crnomorskog sliva, što ove sezone utiče na pad cene ove žitarce.
U Parizu je u poslednjih nedelju dana pšenica pojeftinila za 1,39%, dok je cena kukuruza ostala identična. Na budimpeštanskoj berzi pšenica je jeftinija za 1,19%, kao i kukuruz koji je imao identični procentualni pad.