Stopa rasta BDP-a u fiskalnoj 2016. godini trebalo bi da se kreće između 1,5 i 1,7%. Nakon pet uzastopnih kvartala negativnog rasta (uglavnom kao rezultat poplava u 2014. godini), BDP se vratio u zonu rasta u 2. kvartalu 2015. godine, posle čega je usledio snažan rast od 2,2% na međugodišnjem nivou u 3. kvartalu 2015. godine, zahvaljujući značajnom oporavku investicija, snažnom neto izvozu i padu privatne potrošnje koji je bio niži nego što se očekivalo, piše u izveštaju o makroekonomskim izgledima za Srbiju koji je objavila Erste Grupa.
U oblasti javnih politika, uz podršku programa MMF-a iz predostrožnosti, srpska vlada je sprovela plan fiskalne konsolidacije koji je smanjio javni deficit sa 6,6% BDP-a u 2014. na očekivanih 3,5%-4% BDP-a. Monetarni organi, motivisani niskim trendom kretanja inflacije, boljom fiskalnom pozicijom i stabilnim kretanjem deviznog kursa, zauzeli su jasan stav u pravcu relaksacije monetarne politike i snizili referentnu kamatnu stopu na rekordno niskih 4,5%.
Dobri rezultati u pogledu BDP-a u 3. kvartalu i pozitivni kratkoročni indikatori za oktobar uslovili su odluku Erste Grupe da revidira projekciju rasta u finansijskoj 2015. godini sa 0,5% na 0,7% na međugodišnjem nivou. Kada se radi o 2016. godini, proizvodnja i eksterna tražnja trebalo bi da i dalje imaju pozitivan efekat, a očekuje se da ulogu kočnice zadrže slabo tržište rada i najavljene strukturne reforme.
Oni uočavaju prostor za dodatnu, manje izraženu, monetarnu relaksaciju, s obzirom na ambijent niske inflacije i interne stabilizacije, dok se očekuje da bi vlada trebalo da pojača napore na restrukturiranju i privatizaciji državnih preduzeća. Rizici po fiskalne projekcije odnose se na dogovor o povećanju zarada u javnom sektoru i penzija i kašnjenja u realizaciji prethodno pomenutih strukturnih reformi.
Oni takođe predviđaju da će kurs dinara prema evru ostati uglavnom stabilan u rasponu 120,5–122,5 dinara za evro.