Jedna od sličnosti japanskih i srpskih malih i srednjih preduzeća je što više od polovine posluju u trgovini i uslugama, ali je za japanske firme veoma karakterističan timski rad i podsticanje zaposlenih da budu nosioci inovacija. To je i način za podizanje produktivnosti i racionalizaciju troškova bez otpuštanja i smanjenja zarada, objašnjavaju japanski konsultanti u mentorskom programu zahvaljujući kojem su domaći preduzetnici ostvarili prosečan rast prodaje, profita i broja zaposlenih za oko 10 odsto.
Vlasnici malih i srednjih preduzeća u Srbiji otvoreni su prema novim idejama i usavršavanju, a činjenica da geografski, kulturološki i poslovno pripadaju Evropi, u kojoj je tradicionalno veoma izražena konkurencija, predstavlja dobru polaznu osnovu u nastojanju domaćih firmi da budu što konkurentnije. S druge strane, kod ovdašnjih preduzetnika primetna je rešenost da odlučuju o svemu u svojoj firmi i da nerado delegiraju odgovornost, što usporava rast, jer je timski rad neophodan za razvoj i prelazak preduzeća na viši stepen poslovanja.
Ovo su samo neka od iskustava koja u razgovoru za B&F o saradnji sa domaćim malim i srednjim preduzećima saopštavaju naši sagovornici iz Japanske agencije za međunarodnu saradnju Džajka (JICA): Gaku Funabaši, konsultant iz Odeljenja za industrijski razvoj i javne politike Džajke i Hitomi Oka, koja se u okviru ove agencije bavi razvojem privatnog sektora. Zajedno sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (NARR), japanska agencija od 2010. u Srbiji realizuje besplatan program mentorstva za mala i srednja preduzeća koji se finansira iz budžeta NARR-a, a u koji je do sada bila uključena 521 firma. Zahvaljujući uspehu mentoringa u Srbiji, u ovoj i prošloj godini sprovodi se ista mentoring šema u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Preduzeća koja ispune kriterijume za učestvovanje u ovom programu, imaju na raspolaganju 50 sati rada sa mentorima, koji u odabrano preduzeće dolaze deset puta godišnje. Mentori su zaposleni u regionalnim (razvojnim) agencijama i centrima za podršku MSPP, članovima mreže NARR, a obučeni su u skladu sa metodologijom koja je uspostavljena u prvom projektu saradnje sa „JICA“. Japanska podrška se ogleda kroz obuku na poslu i kroz posebne savetodavne usluge u okviru mentoringa. Nakon što se mentori upoznaju sa načinom funkcionisanja kompanije, njenim poslovanjem i planovima za razvoj, sačinjavaju se analize o ključnim poslovnim rizicima i razvojnim šansama, objašnjava Oka. „Potom se“, dodaje, „izrađuju akcioni planovi sa konkretnim zadacima i rokovima, kao i timovi koji će ih sprovoditi u preduzeću“.
Racionalizacija bez otpuštanja i smanjenja zarada
U zemljama u kojima se realizuje ovaj Projekat, Džajka (JICA) se fokusira na mala i srednja preduzeća u proizvodnji, ali u Srbiji radi sa firmama iz svih delatnosti. Nazavisna evaluacija koju je sprovela NARR, pokazuju da su domaće firme koje su u njemu učestvovale, u proseku za oko 10 odsto povećale prodaju, profit i broj zaposlenih. „Rast profita se uglavnom obezbeđuje smanjenjem troškova ili povećanjem prodaje. U trenutnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji nije lako povećati obim prodaje, ali se mogu smanjiti troškovi u poslovanju, i to bez otpuštanja i smanjenja zarada, pomoću Kaizen menadžmenta. Zahvaljujući ovoj metodologiji, konačni bilansi mogu daleko nadmašiti dosadašnji rast od 10 odsto“, ocenjuje Funabaši.
Primenom Kaizena štedi se vreme i novac, a povećava produktivnost. Naglasak je na motivisanju zaposlenih da svakodnevno unapređuju svoja znanja i da predlažu inovacije rukovodstvu, budući da, na primer, operater na određenoj mašini najbolje poznaje mogućnosti za unapređenje procesa koji se njome obavljaju. Usvajanjem predloga zaposlenih, svako od njih dobija mogućnost da poboljša svoju produktivnost. Kaizen se u Srbiji najduže primenjuje u fabrici JTI-a u Senti, gde je za samo dve godine produktivnost porasla za 52odsto, a količina škarta je smanjena za 57 odsto.
Na početku sprovođenja programa, mnogi polaznici su očekivali da će mentori rešiti sve njihove probleme, da bi, vremenom, preduzetnici bili sve bolje informisani šta je, ustvari, cilj: da uz podršku mentora, nauče da analiziraju svoje poslovanje i donose najbolja rešenja. „Mi pružamo pomoć vlasnicima kompanija u svim oblastima njihovog poslovanja. Mentor je kao lekar opšte prakse, kod njega se odlazi zbog određenog zdravstvenog problema. On može da da savet pacijentu kako da ga reši, ili da ga uputi kod specijaliste koji je stručan za taj problem. Drugim rečima, naši mentori pomažu vlasnicima preduzeća u raznim oblastima – od vođenja finansija, preko unapređenja proizvodnih procesa, marketinga, pa do pisanja razvojnih planova. Ali naglasak je na iznalaženju rešenja zajedno sa vlasnikom, kako bi on ubuduće znao da ih reši i bez nas”, ističe Funabaši.
Kao što preduzetnici u celom svetu slično razmišljaju i njihovi problemi su, neretko, slični, ali način reševanja u velikoj meri zavisi od poslovne klime u konkretnoj zemlji. Primera radi, japanska mala i srednja preduzeća, takođe, teže od velikih kompanija pristupaju eksternim izvorima finansiranja, ali su bankarski krediti veoma dostupni manjim firmama koje dokažu da su održive i imaju dobar poslovni plan. Istovremeno, japanska država je odigrala značajnu ulogu u podsticanju ovog sektora kada se tamošnja ekonomija tek razvijala, a i danas odobrava olakšice malim firmama u objektivno teškim situacijama, kao što je smanjenje poreza preduzećima koja posluju u područjima pogođenim zemljotresima, koji su u Japanu, na žalost, česti, kaže Funabaši.
Šta vide mogući investitori
Nedavno je Riuči Ito, predstavnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju, najavio još jedan projekat za privlačenje većeg broja japanskih kompanija da ulažu u Srbiju. Hitomi Oka pojašnjava da je reč o dovođenju japanskog konsultanta za investicije u Agenciju za promociju izvoza (SIEPA), s ciljem da japanskim privrednicima predstavi prednosti ulaganja u ovdašnju privredu. Funabaši ističe da očekuje rast stranih investicija u Srbiji, a da je za japanske ulagače posebno interesantna proizvodnja određenih delova za njihovu industriju.
To, međutim, zahteva povećanje konkurentnosti i kvaliteta u domaćoj proizvodnji. „Jugoslavija je nekada imala jak proizvodni sektor, ali to ne znači da je Srbija, nasledivši deo tih fabrika, istovremeno nasledila i njenu poziciju na svetskom tržištu“, komentariše Funabaši i dodaje: „Srbija ima dobru industrijsku osnovu, što je prednost u odnosu na neke druge države. Ali to nije dovoljno – neophodno je da se proizvodnja modernizuje i prilagodi interesima ulagača“.
Naši sagovornici su iznenađeni konstatacijom da se Japanci u Srbiji doživljavaju kao veoma inovativna nacija, jer, kako objašnjavaju, oni sami nemaju takvo mišljenje o sebi, naročito kada je reč o malim i srednjim preduzećima, koja se uglavnom bave tradicionalnom proizvodnjom. I pored trenda da sve više mladih ljudi s preduzetničkim duhom nastoji da svoje ideje unovče kroz osnivanje visokotehnoloških kompanija, za Funabašija japanska inovativnost se pre svega odražava u unapređenju načina poslovanja, koje je u velikoj meri zasnovano na idejama i predlozima samih zaposlenih – inovacija dolazi prvenstveno „odozdo“, a ne „odozgo”.
Kada je reč o inovativnim start-ap kompanijama u Srbiji, naši sagovornici smatraju da one imaju veliki potencijal, ali da im je, takođe, potrebna mentorska ili savetodavna pomoć, jer mnogi od stručnjaka za visoke tehnologije nemaju i dovoljno znanja o vođenju samog preduzeća.
Domaća privreda je, slično japanskoj, pre svega zasnovana na malim i srednjim preduzećima i ima mogućnosti da se mnogo brže razvija, kao što je bio slučaj sa japanskom ekonomijom pedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, smatraju naši sagovornici. Oni napominju da su kod domaćih preduzetnika uočili neke veoma pozitivne osobine koje smo mi sami skloni da previdimo, navodeći da su rezultati njihovog programa u regionu najbolji u Srbiji, te da su ovdašnji mentori, koji su se za ovaj program obučavali u Japanu, angažovani i u drugim zemljama regiona.
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.