Francuska jedva da ispunjava obaveze koje ima prema svom deficitu i ima mali rast u poređenju sa nekim evropskim komšijama. Ipak, Francuska je veoma otporna i ima brojne prednosti. Nije nemoguće da nas francuska ekonomija iznenadi narednih godina, ističe u svojoj analizi ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Kristofer Dembik (Christopher Dembik).
Prognoze rasta za Francusku se kreću od 0,8 % do 2,0% u 2016. Ova velika razlika među ekonomistima naglašava da je teško znati kojim pravcem će krenuti francuska privreda samo godinu dana pre predsedničkih izbora. Naša konzervativna prognoza rasta za 2016. je na 1,4%.
Kada govorimo o rastu možemo da kažemo da je veći nego prethodnih godina. Glavna prepreka snažnom oporavku je povezana sa nedostatkom poverenja u privatnom sektoru. Napadi predsednika Olanda na finansije tokom poslednje predsedničke kampanje i fiskalna nestabilnost u prve dve godine njegovog mandata nastavljaju da opterećuju poslovno poverenje.
U izvesnom smislu, to je paradoks, jer je aktuelna vlada sigurno preduzela najambicioznije mere za dugi niz godina u korist unapređenja konkurentnosti francuskih kompanija.
Detaljna analiza francuske ekonomije nam daje razloge za optimizam u budućnosti. Privreda raste po stopi bližoj svojoj potencijalnoj stopi rasta. Ekonomska situacija se jasno poboljšava i poverenje se postepeno vraća na viši nivo, mada još uvek postoji dug put koji treba preći, navodi Dembik.
Obim proizvodnje
Povoljan trend koji je nastao u 2015. trebalo bi da se nastavi i u 2016. uprkos stabilizaciji uočenoj u januaru. Proizvođači imaju rastući pozitivan stav koji se reflektuje na nivo samopuzdanja. Pa ipak, još uvek je prisutan značajan višak, a rizik predstavlja i globalno ekonomsko usporavanje.
Nezaposlenost
Rast ostaje preslab da izazove snažan pad stope nezaposlenosti. Međutim, vlada može da računa na tri faktora kako bi uspela da okrene krivu: programe obuke za pola miliona onih koji traže posao (tj. trećinu onih koji su nezaposleni duže od jedne godine), vaučere za usluge i veću upotrebu subvencionisanih ugovora od strane lokalne samouprave. Ako bi ova tri faktora zajedno efikasno funkconisala, mogla bi da smanje stopu nezaposlenosti uprkos porastu broja radno sposobnog stanovništva (> 160.000).
Pa ipak, biće teško obučiti tako veliki broj nezaposlenih u tako kratkom vremenskom roku. Dodatni rizik predstavlja i činjenica da lokalne vlasti ne sarađuju zbog smanjenog vladinog finansiranja a takođe kompanije često nisu u stanju da iskoriste u punom smislu iznenadnu mogućnost.
Potrošačka korpa
Negativan trend na kraju 2015. godine ne bi trebalo previše tumačiti. Potrošnja trajnih dobara, koja je reprezentativnija posmatrano dugoročno, ostaje pozitivna.
Niska cena nafte, fiskalna stabilnost (možda čak i poreski poklon pre sledećih predsedničkih izbora) i niska inflacija će nastaviti da imaju pozitivan efekat u 2016. godini, ali će njihov uticaj biti mnogo slabiji.
Međutim visoka stopa poreza na benzin (60% maloprodajne cene) će ograničiti psihološki efekat koji bi pad cene sirove nafte mogao imati na potrošnju.
Rast
Francuska ekonomija je veoma otporna na faktore rizika, kao što je terorizam. Ipak, stopa rasta je još uvek slaba u poređenju sa drugim evropskim zemljama i oslikava značajnu krutost ekonomije. Rizik predstavljaju turbulencije na berzi koje utiču na realnu ekonomiju.
Bankrot preduzeća
Broj korporativnih bankrotstava je i dalje visok (62,163 u oktobru 2015. tokom jedne godine), ali se sada uglavnom odnosi na mala preduzeća sa manje od 20 zaposlenih. Dva regiona posebno su pogođena proporcionalno: Il d Frans (Ile de France) i centralni region. Na mračne izglede za 2016. negativno utiču i povećanje rokova plaćanja, posebno za izvoz a rizik je i pogoršanje u međunarodnom kontekstu, naročito u zoni evra.
Korporativne investicije
Blago poboljšanje stanja u 2015. moglo bi da se nastavi u 2016, posebno zahvaljujući boljoj fiskalnoj vidljivosti pruženoj kompanijama. Ipak, nivo investicija i dalje je suviše slab i nestabilan, ispod nivoa pre finansijske krize (razlika od oko 8 milijardi evra).
Paradoks u sadašnjoj situaciji je da je povećanje investicija i dalje slabo uprkos ceni kapitala koja je veoma niska. Rizik predstavljaju mere depresijacije dovedene do kraja da zauzvrat štete dinamici rasta i međunarodnom kontekstu.
Profitna marža
Glavna priča o uspehu mera vlade. Marža profita se vratila na stopu rasta iz perioda 2005-2008. (blizu 32%). To je čak i iznad prosečne stope tokom posleratnog buma od 1945. do 1975. od 28%. Nastavak politike konkurentnog poreskog kredita, u obliku stalnog pada doprinosa, trebalo bi barem da dovede do stabilizovane profitne marže. Pa ipak to nije dovelo do bilo kakvih inovativnih investicija a rizik mogu predstavljati naftna kriza ili porast stvarne cene kapitala.
Ekonomska situacija u Francuskoj nije uopšte tako loša kao što se obično misli. Ova zemlja je impresivno otporna i prošla je kroz svetsku ekonomsku krizu bez velike štete. Nije nemoguće da nas ekonomski rast u Francuskoj iznenadi u bliskoj budućnosti. Skorašnje reforme postavljaju temelj za izgradnju bolje ekonomije, iako mnogo toga ostaje da se uradi, posebno reforme zakona o radu. Ove strukturne reforme će biti pokretač procesa kreativne destrukcije koji je jedini u stanju da postigne značajan rast, zaključio je Dembik.