Prva “puna” radna nedelja u 2016. godini nagoveštava intenzivnije trgovanje, ali i neke promene na tržištu u nastupajućoj godini. U periodu od 11.01. do 15.01.2016. godine preko “Produktne berze” prodavci i kupci su našli interes za razmenu ukupno 1.010 tona robe u ukupnoj finansijskoj vrednosti od 18.557.000 dinara. U odnosu na poslednju nedelju u prethodnoj godini količinski obim trgovanja je veći čak dvanaest, a finansijski sedam puta. Tržište se polako budi i stiče se utisak da je prvobitno ispitivanje snaga na tržištu prošlo i da ponuda i tražnja polako zauzimaju svoje startne pozicije za naredni period i nadamo se još značajnije trgovanje.
Ako je suditi po interesovanju tržišta na samom početku godine, kukuruz će ponovo zauzeti najveći udeo u ukupnoj strukturi berzanskog trgovanja. Ono što je važnija informacija sa ovog tržišta jeste podatak da se desio primetan skok cene u odnosu na sam kraj prethodne godine. Prosečna cena trgovanja ove robe je iznosila 17,65 din/kg (16,05 bez PDV), što je u odnosu na cenu iz poslednje nedelje prethodne godine rast od 1,56%. Da se tržište kukuruza još “namešta” pokazuje i podatak da je raspon u kome se kretala cena u toku same nedelje bio relativo veliki, sobzirom da se cena kretala u dijapazonu od 15,90 din/kg bez PDV, pa do 16,30 din/kg. Ono što je evidentno jeste da je i najniža cena iz protekle nedelje bila viša od poslednje zaključene cene na zatvaranju berze u prethodnoj godini. Rano je donositi procene o nekim dešavanjima na ovom tržištu u narednom periodu, ali podatak da su svetski prinosi ove kulture po najnovijim procenama smanjene za oko 6 miliona tona mogao bi da dovede do izvesnih promena na ovom tržištu i na svetskom nivou.
Za razliku od kukuruza tržište pšenice jednostavno “kipi” od prevelikih zaliha. Bez obzira na okolnost da se predviđa izvestan rast tražnje, velika ponuda ne dozvoljava bilo kakvo značajnije pomeranje cena na više. Naprotiv, na našem tržištu cena hlebnog zrna je u blagom padu. U nedelji za nama na novosadskoj berzi je realizovana prosečna cena trgovanja na nivou od 19,38 din/kg ( 17,62 bez PDV) i to je pad od tačno 1,00% u odnosu na trgovanje u poslednjoj nedelji 2015. godine.
PRODEX
Solidan početak kalendarske godine, kada je obim prometa na „Produktnoj berzi“ u pitanju, doneo je blaga cenovna pomeranja samo na tržištima pšenice i kukuruza.
Cena kukuruza standardnog kvaliteta, varirala je od 15,90-16,30 din/kg, bez PDV-a, uz registraciju ponderisane cene od 16,05 din/kg, bez PDV-a. U odnosu na kraj 2015.godine, cena je u porastu za 0,25 din/kg.
Tržište pšenice pak, beleži slabo interesovanje tražnje a samim tim i pad cene. Nedelja je startovala cenom identičnoj s kraja prošle godine od 17,80 din/kg, bez PDV-a, da bi do kraja nedelje ista pala na 17,50 din/kg, bez PDV-a, odnosno pala je za 0,30 din/kg.
Zbog značajnijeg uticaja kukuruza u vrednosnoj korpi PRODEX-a, u odnosu na uticaj pšenice, srazmerno manji rast njegove cene, u odnosu na pad cene pšenice, ne samo da je anulirao mogućnost pada indeksne vrednosti PRODEX-a, nego je omogućio i njegov blagi rast. Na današnji dan ovaj indeks beleži vrednost od 203,90 poena, što je za 0,26 indeksnih poena više kako u odnosu na prošlu nedelju, tako i na sam kraj kalendarske 2015.godine.
SVET
Početak godine je doneo velike turbulencije na finansijskom tržištu, što se prelilo i na tržište žitarica. Pored bazičnih komponenti koje utiču na kretanje cena na robnom tržištu, ove nedelju su kretanja na tržištu nafte i pad vrednosti na finiansijskim berzama, pre svega azijskim, obarali cene. Poslednji izveštaj USDA je bio jedini faktor koji je podigao cene, međutim, one su do kraja nedelje nastavile sa padom.
U odnosu na kraj prošle nedelje cena martovskog fjučersa na kukuruz je pala za 1,42%, a kukuruza za 0,04%.
Povećana potražnja iz Kine je uspevala da podigne cene roba iz soja kompleksa na čikaškoj berzi.
Fjučers na soju je za nedelju dana poskupeo za 2,04%, a na sojinu sačmu za 2,54%.
Neki analitičari porede trenutno stanje na tržištu sa onim iz 2008. godine. Kineska ekonomija beleži usporavanje, a slabe i ekonomije zemalja velikih proizvođača nafte.
U Parizu je pšenica pojeftinila za 1,92%, a kukuruz za 1,58%. Cene se u Budimpešti nisu menjale.