Novosadska preduzeća Tajfun HIL i Uljara „Pan-union“ uspešno posluju u različitim industrijama ne samo na domaćem, već i na svetskom tržištu. Zajedničko im je što su prvi korak napravile zahvaljujući inovativnim idejama koje su nagrađene na takmičenju Najbolja tehnološka inovacija u Srbiji, čiji se pobednik proglašava svake godine krajem decembra.
Promena svesti u Srbiji oduvek je bio najteži posao. A, upravo time bavi se takmičenje Najbolja tehnološka inovacija (NTI), na kome se ove godine proglašavaju pobednici jedanaesti put. Takmičenje je, kako organizatori kažu, u startu zamišljeno pre kao škola visokotehnološkog preduzetništva, nego kao instrument određivanja ko je najuspešniji. Za uspešnost se, ističu, ionako pobrine samo tržište. Do sada je kroz NTI prošlo 2.359 timova i dodeljene su nagrade u vrednosti od 75 miliona dinara. Nekima je upravo ovo takmičenje dalo „vetar u leđa“ za pokretanje sopstvenog biznisa ne samo na domaćem, već i na svetskom tržištu, o čemu svedoče i naši sagovornici.
Jedna od najuspešnijih start-ap priča poteklih iz takmičenja za Najbolju tehnološku inovaciju je preduzeće Tajfun HIL koje je osnovano u januaru 2010. godine, nakon pobede tima Tajfun na takmičenju 2009. sa inovacijom „Digitalni simulator“. Ova inovacija predstavlja uređaj za testiranje upravljačkog softvera pretvarača energetske elektronike. Grupa magistara, doktora i inženjera iz raznih oblasti elektrotehnike, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, proizvela je najbrži digitalni simulator u realnom vremenu koji je, u trenutku predstavljanja 2009. godine, bio 50 puta brži od svakog postojećeg. Simulator eliminiše potrebu za skupom infrastrukturom u procesu razvoja uređaja i softvera, i na taj način smanjuje ulaganja, rizik i vreme razvoja i testiranja novih proizvoda energetske elektronike.
Klijenti i kompanije i univerziteti
Kako objašnjavaju u kompaniji Tajfun HIL, uređaji energetske elektronike imaju veoma široku primenu u svim oblastima, počev od obnovljivih izvora, pa do najmasovnije primene u elektromotornim pogonima. Danas gotovo da nema elektromotornog pogona bez uređaja energetske elektronike, što govori o veličini ciljnog tržišta.
„Sa ove vremenske distance mogu slobodno da kažem da je veliko pitanje da li bi kompanija Tajfun HIL danas uopšte postojala, da nije bilo pripremne faze za takmičenje i samog takmičenja za Najbolju tehnološku inovaciju 2009. godine. Stručna obuka u veštinama inovativnog poslovanja, koju je tada neiskusni Tajfun HIL tim morao da pođe u procesu takmičenja bila je presudna u organizacionom smislu, a neočekivana pobeda ulila nam je samopouzdanje koje je u značajnoj meri doprinelo rezultatima koje ostvarujemo“, kaže za BiF Nikola Čelanović, generalni direktor i suosnivač preduzeća Tajfun HIL .
Inovacija ove firme našla je praktičnu primenu u automatskom testiranju upravljačkog softvera energetskih pretvarača solarnih i vetro elektrana, besprekidnih napajača i elektromotornih pogona, koje je do pojave Tajfun HIL proizvoda bilo moguće vršiti samo u skupim i dobro opremljenim laboratorijama.
„Razvoj proizvoda nikada nije završen, a prvu prodaju smo ostvarili već 2009. godine. Nakon pobede na takmičenju, vera mladog Tajfun HIL tima u svoje sposobnosti omogućila mu je da u neverovatno kratkom vremenskom periodu isporuči tržištu proizvod koji je i do danas zadržao tehnološku prednost u odnosu na konkurentne proizvode“, ističe prvi čovek kompanije.
Čelanović navodi da kompanije koje se bave ispitivanjima tržišta procenjuju današnje tržište HIL (Hardware in the Loop) sistema testiranja na 500 miliona evra na godišnjem nivou. „Konkurencija na tržištu je izuzetno oštra, a naš cilj je da postanemo jedna od vodećih kompanija. Ono što nas posebno ohrabruje je to da naši proizvodi, pre svega, oduševljavaju inženjere koji ih koriste u svakodnevnom radu, a potom i menadžere koji su prepoznali izvrsnost naše tehnologije koja im donosi značajnu uštedu kroz ubrzanje razvoja njihovih proizvoda i usluga“, navodi naš sagovornik.
Kompanija trenutno izvozi na tržišti Severne Amerike, Evrope i Azije, i to u dva, za nju podjednako važna tržišna segmenta: industriji i univerzitetima koji školuju buduće stručnjake u oblasti energetske elektronike. Korisnici su svetski lideri u svojim oblastima, kao što su Schneider Electric, General Electric, ABB, LG, LSIS, Woodward. „Posebno smo ponosni što se buduće generacije stručnjaka na univerzitetima u Teksasu u Dalasu i Arlingtonu, Univerzitetu u Severnoj Karolini, Univerzitetu u Trstu, EPFL-u u Lozani, između ostalih, školuju i izvode istraživanja koristeći naše uređaje“, ističe Čelanović.
Tajfun HIL je, u proteklih šest godina prešao put od stvaranja inovacije, pobede na Takmičenju NTI, osnivanja preduzeća, do danas moderne kompanije koja ima ogranke u Novom Sadu, Cirihu i Bostonu, kao i mrežu distributera i partnerskih kompanija u Aziji. „Cilj nam je rast i jačanje kompanije i povećanje udela na tržištu. U ovom momentu naši kupci su pretežno kompanije u oblasti obnovljivih izvora energije i vodeći svetski univerziteti. Sa trendom elektrifikacije automobila očekujemo snažniji prodor kompanije Tajfun HIL u automobilsku industriju“, najavljuje Nikola Čelanović.
Sve je počelo od njive
Da nisu samo inovacije u oblasti IT sektora tržišno isplative, pokazuje još jedan primer pobednika na ovom takmičenju. Reč je o firmi koja je donela inovaciju u oblasti hrane. O njenom „zelenom brašnu“ pre tri godine brujali su svi mediji u Srbiji. Petočlani tim “Brašnjari” odneo je 2012. godine pobedu na takmičenju Najbolja tehnološka inovacija predstavljajući brašno od semena tikve golice. Danas, tri godine kasnije, u proizvodnom asortimanu Uljare „Pan-union“ iz Novog Sada, osim hladno ceđenog ulja od bundeve i brašna od bundeve, prisutni su i drugi, ne manje originalni proizvodi.
„Bez proizvodnje ulja od tikve, nema ni proizvodnje brašna. Ono se pravi od takozvane pogače koja ostane posle hladnog ceđenja tikve. Počeli smo da proizvodimo i devičansko ulje od tikve, kao i brašno iz pogače koja preostane posle toga. Devičansko ulje je, takođe, sto odsto prirodno i ima isti hemijski sastav, ali drugačija organoleptička svojstva, pošto se pravi od semena tikve koje se prethodno zagreva, pa ima drugačiji i atraktivniji miris i ukus. Cedi se i na drugačijoj presi. Ali, struktura ulja i brašna dobijenog na ovaj način potpuno je ista kao i kod hladno ceđenog ulja“, kaže za BiF Branislav Panić, iz Uljare Pan-union Novi Sad.
On ističe da je počela i proizvodnja ulja od lana, ali i od konoplje. Svaku proizvodnju ulja prati i proizvodnja odgovarajućeg brašna. „Brašno od lana koristi se u pekarskoj industriji kao i ono od tikve, samo što ovo brašno ima drugačiji odnos proteina i ulja, i takođe je veoma korisno za organizam. Cedimo i konopljino ulje, koje spada u nutritivno najvrednija ulja sa najviše linolnih i linolenskih kiselina, odnosno omega 6 i omega 3 kiselina. Pravimo, takođe, i brašno od konoplje “, navodi Panić.
Proizvodni asortiman ovog preduzeća nije se tu zaustavio. Uljara danas cedi i seme susama, zatim orah, lešnik, kajsiju, suncokret. Sve je iskorišćeno u tom postupku, jer posle proizvodnje ulja, sledi pravljenje brašna, koje se, kako objašnjava naš sagovornik, svakako razlikuje od klasičnog.
„Brašna od tikve, lana i konoplje koriste se kao dodaci za peciva. Ostala pomenuta brašna svoju primenu nalaze u slatkim programima za kolače i razna slatka peciva. Ništa od ovoga nije nastalo preko noći, u ovom programu smo već dugo, još od 2000. godine. Prvo smo počeli sa proizvodnjom tikve na njivi. Odatle je sve nastalo. Proizvode plasiramo veleprodajno, preko lanaca zdrave hrane i megamarketa“, objašnjava Panić, koji najvljuje da će u narednom periodu posebno biti fokosirani na povećanje izvoza. Plan ove kompanije je da u proizvodni asortiman uvrsti i razne prelive, dodatke i butere koji će za osnov imati njihova ulja i brašna.
Daniela Ilić
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.