Ekspanizija trgovinskih lanaca u Srbiji je, umesto približavanja tržišta proizvođačima i smanjenja cena proizvoda na policama, izazvala sasvim suprotne efekte, pokazuje najnovija studija beogradskog Ekonomskog instituta. Cene za primarne poljoprivredne proizvođače u Srbiji su manje nego u okruženju, domaća prhrambena industrija, praktično, nema mesto na polici, a cene prehrambenih proizvoda za krajnje potrošače su više nego ranije.
Saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu i profesori Ekonomskog fakulteta iz Subotice započeli su preliminarnu analizu „Šta je ekspanzija maloprodajnih lanaca donela proizvođačima a šta potrošačima?“ Podaci do kojih su došli su upozoravajući, ističe za Biznis i finansije Dragan Šagovnović, direktor Ekonomskog insituta u Beogradu.
„Nesporno je da hipermarketi i maloprodajni lanci danas imaju dominantnu ulogu u lancu snabdevanja. Njihova dominantna pozicija bazirana je na standarizovanim potrošačima, standardizovanim proizvodima i ekonomijama obima u svetskim razmerama. I to nije slučaj samo u Srbiji. Verovalo se da će oni obezbediti veću dostupnost tržišta i finalnih potrošača za domaće proizvođače i da će, istovremeno, ekonomije obima koje lanci imaju na regionalnom nivou dovesti do smanjenja cena prehrambenih proizvoda na polici. Istraživanja su, na žalost, pokazala da se nije desilo ni jedno ni drugo. Cene za primarne poljoprivredne proizvođače u Srbiji su manje nego u okruženju, domaći prerađivači, odnosno prehrambena industrija, praktično, nemaju mesto na polici, a cene prehrambenih proizvoda za krajnje potrošače su više nego ranije“, navodi Šagovnović.
Kako stabilizovati prehrambeno tržište
Kako je pojasnio, u periodu od 2004. do 2012. godine zabeležen je rast maloprodajnih cena većine prehrambenih proizvoda. Tako je, primera radi, maloprodajna cena svinjskog mesa uvećana za 60 odsto, jabuka i pilećeg mesa sa 83 odsto, krompira za 87 odsto, pasulja za 106 odsto, mleka za čak 119 odsto. Istovremeno, značajno su uvećane margine (razlika između maloprodajne i prerađivačke cene) za sve navedene proizvode.
„Sve to je bilo povod da, kao domaći razvojni institut, pokušamo da identifikujemo šta se stvarno dešava i da preduzmemo aktivnosti na tri koloseka. Prvo, obratili smo se Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Ukazali smo na dimenzije problema i dobili podršku Ministarstva za izradu Programa stabilizacije tržišta poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Reč je o studiji koja bi se zanivala na analizi politike cena hrane i istraživanju uzroka cenovne nestabilnosti. Takva studija rezultirala bi predlogom odgovarajućih mera za stabilizaciju tržišta poljoprivredno- prehrambenih proizvoda. Imajući u vidu da su ciljevi definisani u Programu ujedno i strateški ciljevi Ministarstva, verujem da ćemo zajednički pronaći i sredstva za njegovu realizaciju“, kaže direktor Ekonomskog instituta.
Drugo što je preduzeto u cilju skretanja pažnje javnosti na problem negativnih uticaja maloprodajnih lanaca na male prerađivače i potrošače je učešće saradnika Ekonomskog instituta na Forumu „Hrana za Evropu“, koji taj insititut već pet godina organizuje sa Društvom agrarnih ekonomista Srbije.
„Ove godine je na Forumu učestvovao i Jože Podgoršek, ombudsman ili zaštitnik odnosa u lancu snabdevanja hranom u Sloveniji. Zemlje poput Slovenije imaju posebnog zaštitnika interesa svih, ’od njive do trpeze’. Njegov osnovni zadatak je isticanje pozitivne prakse, ali i otkrivanje loše prakse u poslovanju trgovinskih lanaca. Za Sloveniju je, a slično je i u Srbiji, karakterističan problem nepoštovanja rokova plaćanja prema dobavljačima, koji u strahu da će biti stavljeni van polica takvu praksu nisu ni prijavljivali“, naveo je Šagovnović.
Inicijativa za ujedinjavanje proizvođača
Po rečima sagovornika B&F, valjalo bi razmotriti da li bi Srbiji dobro došla institucija koja bi se bavila tom materijom, bila ona na nivou Zaštitnika odnosa u lancu snabdevanja prehrambenim proizvodima ili Komisije za sprečavanje prevara u prehrambenom lancu.
„Treće, a verovatno prvo po značaju, pokrenuli smo inicijativu za organizovan i zajednički nastup domaćih i regionalnih proizvođača i distributera. Tako, kada je reč o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, želimo da afirmišemo zadrugarstvo. Istovremeno, apelujemo na udruživanje domaćih i regionalnih kompanija, kako iz prerađivačke industrije tako i distribucije prehrambenih proizvoda. Prvo, u cilju bolje pozicije primarnih proizvođača u odnosu na prehrambenu industriju. Drugo, u cilju ostvarivanja bolje pozicije domaćih kompanija na policama hipermarketa. Svet ne možemo da promenimo. Ali možemo da pokušamo da hipermarket revoluciju što više iskoristimo. Međutim, za to je potrebno imati snagu. Pojedinačno nema je niko – ni primarni proizvođači, ni industrija, ni krajnji potrošači“, ukazao je Šagovnović.
Komentarišući mogućnost da država na neki način pomogne malim proizvođačima i trgovcima da ih „ne pojedu“ hipermarketi, on je kazao da je uloga država samo da pomogne da tržišna utakmica zaista bude konkurentna.
„Da bi se preduzele adekvatne mere, mora prvo da se utvrdi šta se stvarno dešava. Zato i sugerišemo da se kreira nova baza podataka, po ugledu na evropsku bazu za praćenje cena hrane, a koja bi doprinela povećanju informisanosti o ceni i kvalitetu proizvoda. Da problem nije karakterističan samo za nas govori i podatak da je 14. januara 2014. godine usvojena i Rezolucija Evropskog parlamenta o prehrambenoj krizi, prevarama u prehrambenom lancu i njihovoj kontroli. Ona nije usmerena samo na hipermarkete, nego na kompletan prehrambeni lanac“, objasnio je Šagovnović.
Marica Vuković
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.