Domaća privreda je tokom 2015. izašla iz recesije pod uticajem poboljšavanja tražnje u evrozoni i intenziviranja investicione aktivnosti u zemlji, i tako ostvarila realni rast od oko 0,8 odsto, uprkos relativno slaboj domaćoj tražnji, zaključuje se u publikaciji „Economic Digest – Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“ Hypo Alpe Adria banke.
Ovi trendovi bi mogli intenzivirati u predstojećim kvartalima, pa bi se tokom 2016. moglo očekivati dalje ubrzavanje rasta, koji će, po svemu sudeći, biti donekle ograničen i dalje relativno slabom domaćom tražnjom. U tim uslovima, nakon realnog rasta BDP-a od oko 0,8 procenata u 2015, u ovoj godini se može očekivati rast od oko 1,5 odsto, ističe Marko Danon, finansijski analitičar Hypo Alpe Adria banke.
Usled jačanja strane tražnje, deficit platnog bilansa je tokom 2015. znatno umanjen u odnosu na prethodne godine. Osim toga, deficit je bio adekvatno pokriven stranim prilivima kapitala, što je doprinelo i relativnoj stabilnosti dinara u većem delu godine. Ipak, krajem 2015, vrednost dinara, kao i drugih slobodno plutajućih valuta u regionu, je oslabila u odnosu na evro, što je posledica neto odliva portfolio investicija sa regionalnih tržišta duga, nakon pooštravanja restriktivnosti američke centralne banke (Fed). Iako je domaći eksterni deficit značajno sužen, ostaje među najvećim u istočnoj i centralnoj Evropi, pa će zato po svemu sudeći vrednost dinara u srednjem roku ostati relativno osetljiva na eventualne rizike u međunarodnim tokovima kapitala i u narednom periodu.
Pomenuti trend slabe domaće tražnje, ali i snižavanje svetskih cena energenata, ograničili su inflatorne pritiske tokom 2015, a ovi trendovi bi se mogli zadržati i u 2016. Niska inflacija je, čini se, omogućila centralnoj banci da postepeno snižava referentnu kamatnu stopu tokom sredine 2015. Nastavak ciklusa monetarnog popuštanja bi se pod uticajem slabih inflatornih pritisaka mogao nastaviti i u 2016, ali će to ipak, po svemu sudeći zavisiti i od narednih poteza ključnih centralnih banaka u svetu, imajući pre svega u vidu nagoveštaje daljeg pooštravanja Fed-ove kamatne stope, odnosno izglede produžavanja programa kvantitativnih olakšica Evropske centralne banke (ECB).
Naspram relaksacije monetarne politike, fiskalna politika je tokom 2015. poprimila relativno restriktivan karakter, u uslovima sprovođenja mera konsolidacije. Tako je budžetski deficit centralne države tokom 11 meseci 2015. umanjen za čak oko 80 procenata međugodišnje i to najviše u skladu sa smanjenim tekućim i kapitalnim rashodima, kao i boljim neporeskim prihodima. Zbog ovoga je deficit na nivou protekle godine po svemu sudeći dostigao niži iznos od prvobitno planiranog nivoa od 4,5 odsto BDP-a. Sudeći prema Zakonu o budžetu za 2016, u predstojećoj godini može se očekivati nastavak trenda sužavanja deficita ka nivou od oko tri do tri i po odsto BDP-a, zaključuju ekonomski analitičari Hypo Alpe Adria banke.