U poslednjih nekoliko nedelja cena nafte se oporavila, ali ne treba se opustiti tj. prihvatiti ovu činjenicu kao znak da je najgore iza nas, upozorava Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Agencija saopštava da se ne može sa sigurnošću predvideti kada će cene nafte dostići željenu visinu i stabilizovati se na tržištu. No, sigurni su u jedno – to se neće desiti dok ne poraste tražnja za ovim energentom odnosno dok ne počne da se proizvodi ograničena količina ovog energenta. IEA je inače prognozirala da će ove godine na svetskom tržištu biti traženo 1,2 miliona barela nafte dnevno.
Posle objave da će se zemlje OPEC-a ali i one koje nisu članice ove organizacije (SAD i Rusija) sastati 20. marta kako bi se dogovorile o smanjenju proizvodnje, činilo se da je na tržištima porastao optimizam.
Međutim, pojedini mediji objavili su da se još ne zna da li će Iran, članica OPEC-a, uopšte učestvovati u ovim pregovorima i u dogovorenom ograničavanju proizvodnje. Rojters piše da do sastanka uopšte neće ni doći, a CNBC podseća na tešku situaciju u kojoj se ova zemlja nalazi i tek nedavni prestanak važenja sankcija prema njoj za prodaju nafte. Iran možda ima svojih ekonomskih razloga za ovu odluku, ali problem je što njegova odluka može da minira ceo dogovor – pojedine zemlje, poput Kuvajta, su objavile da će ograničiti proizvodnju samo ako to učini ova zemlja. Koja to verovatno neće učiniti. Zato je još uvek prerano za optimizam.
Inače, cena brent sirove nafte je dostigla vrednost od 40,81 dolara za barel, što je upadljiv rast od prošlomesečne cene od 32,80 dolara po barelu. Na početku godine nafta se mogla naći i po ceni od 26 dolara za barel, a dešavalo se i da ona lošijeg kvaliteta ode u minus – nafta iz Severne Dakote dostigla je negativnu vrednost, a kupac je tražio od prodavca da mu doplati 0,5 dolara za barel.
Sve to doduše nama ne znači mnogo jer dok je nafta u svetu pala na najniži nivo u poslednjih desetak godina, u Srbiji se benzinske pumpe nisu utrkivale da u prvim nedeljama ove godine prate svetske trendove. Kao glavni krivac za takav razvoj događaja označena je država, zato što je od 1. januara povećanjem akciza po litru goriva zagrabila i do četiri dinara više i tako „pojela“ prostor za smanjenje cena usled pojeftinjenja sirove nafte na globalnom tržištu. Više o ovome možete pročitati u novom broju časopisa Biznis i finansije koji će se naredne nedelje naći na trafikama.