Ukupna bilansna aktiva svih davalaca lizinga je na dan 31. decembra 2015. godine iznosila 60,3 milijardi dinara, što u odnosu na isti period 2014. godine predstavlja smanjenje od 7,9%, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Ovaj relativno visok procenat pada bilansne aktive, prvenstveno je rezultat prihvaćene procene revizora angažovanih na poslovima AQR, a iskazane u bilansima stanja davalaca finansijskog lizinga sa stanjem na dan 31. 3. 2015.
U drugom tromesečju 2015. godine bilansna suma sektora finansijskog lizinga je zabeležila neznatan pad (0,3%) u odnosu na prvo tromesečje. Međutim, bilansna suma sektora finansijskog lizinga počinje da beleži rast u trećem tromesečju 2015. godine (iznosila je 57 milijardi dinara), a taj trend je nastavljen i u poslednjem tromesečju 2015. godine, pa je na dan 31.12.2015. godine, u odnosu na 30.9.2015. godine bilansna suma ovog sektora porasla za 5,9%.
Inače, u ukupnoj bilansnoj aktivi davalaca lizinga najznačajnije učešće imala su potraživanja po osnovu finansijskog lizinga, koja u ukupnoj aktivi učestvuju sa 87,4%. Ukupna potraživanja po osnovu finansijskog lizinga iznosila su 52,7 milijardi dinara. Obrtna imovina davalaca lizinga se, u odnosu na 2014. godinu, smanjila za 26,7%, usled znatnog smanjenja pozicije kratkoročna finansijska sredstva za 61,0%, kao i pozicije kratkoročna potraživanja iz finansijskog lizinga.
Na kraju četvrtog tromesečja 2015. godine, kapital svih davalaca lizinga iznosio je 7,8 milijardi dinara i beleži rast od 11,2% u odnosu na kraj 2014. godine kad je iznosio 7,0 milijardi dinara. Najveći deo bilansne aktive davalaca lizinga sa aspekta valutne indeksacije, odnosio se na potraživanja indeksirana valutnom klauzulom
(88,2%), dok se najveći deo bilansne pasive davalaca lizinga odnosio na obaveze u stranoj valuti (69,4%).
Najveće promene učešća na tržištu prema visini bilansne aktive u 2015. zabeležili su Heta Leasing d.o.o. Beograd (koji se sa 2. mesta pomerio na 9. mesto, pri čemu se tržišno učešće smanjilo sa 12,1% na 4,1%) i NLB Leasing d.o.o. Beograd (koji se sa 10. mesta pozicionirao na 13. mesto, pri čemu se tržišno učešće smanjilo sa 3,9% na 2,1%).
Više o ovome možete pročitati u detaljnom izveštaju NBS.