S obzirom na sve manji broj atraktivnih generičkih naziva za domene, u svetu, ali i kod nas, evidentan je porast manipulacija u ovoj oblasti, gde se ne preza ni od direktnih zloupotreba u preprodaji domena ili njihovom registrovanju na način koji će naneti štetu konkurenciji. Osim sudskog postupka, u Srbiji postoji mogućnost da se sprorovi ove vrste reševaju arbitražnim putem.
Ko je prošlog meseca otišao na sajt Džeba Buša, republikanskog kandidata za predsednika Sjedinjenih Država, sigurno je bio iznenađen činjenicom da je završio na veb stranici njegovog ljutog suparnika Donalda Trampa. Kako se to dogodilo? Naziv Bušove stranice za kampanju glasi jeb2016.com, ali on nije zaštitio i ostale slobodne domene sa njegovim imenom. Kada je nekima od njih istekao rok zakupa, Donald Tramp je kupio domen Jebbush.com i iskoristio ga radi prikupljanja donacije za svoju kampanju. U slučaju jednog našeg političara, domen sa njegovim imenom i prezimenom vodio je ka kineskom pornografskom sajtu, ali on po našem zakonodavstvu može da podnese tužbu za uvredu samo kao privatno lice.
Manipulacija domenima, međutim, postaje sve prisutnija i u poslovnom svetu. „Dešava se da određena lica ili kompanije registruju nazive domena koji su istovetni nazivima drugih kompanija ili organizacija. Ako kompanija registruje domen sa nazivom pod kojim ona posluje već određeni vremenski period, onda to nije problematično. Ali ima situacija kada se to radi planski, samo radi manipulacije. Recimo, u slučajevima kada neko ima informacije o skorom ulasku određene kompanije na naše tržište i kupuje domen sa njenim imenom da bi je ucenjivao oko preprodaje, ili to radi kako bi sprečio konkurenciju ili pokrenuo negativnu marketinšku kampanju protiv druge firme, tada se, često, protiv počinilaca pokreće spor“, objašnjava za B&F Dejan Đukić, rukovodilac Sektora za opšte i pravne poslove u Registru nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS). On dodaje da ima primera kada se namerno registruju domeni sa nazivima koji podsećaju na imena poznatih kompanija i to sa slovnom greškom koju korsinici često prave prilikom kucanja u brzini.
Rešavanje sporova arbitražom
Shodno ustaljenoj praksi u svetu da se ova vrsta sporova može rešiti i arbitražom, mimo sudskog postupka, RNIDS i Privredna komora Srbije regulisali su mogućnosti za pokretanje postupka pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena. Rok Komisije za rešavanje sporova je 60 dana od dostavljanja dokumentacije, te je ovaj način brži i jeftiniji od sudskog postupka. U Srbiji se pred Komisijom vode tri do četiri spora godišnje, a neki od tužilaca bile su i veoma poznate kompanije.
Tako je Google dobio spor za domen googlesrbija.rs, jer je tužena strana zloupotrebljavala ovaj naziv domena za izazivanje zabune. Pirelli je dobio spor za pirelli.rs, pirelli.co.rs i pirelli.in.rs, kao i Intesa Sanpaolo u tužbi koju je pokrenula protiv fizičkog lica za registraciju domena bankainteza.srb. Pojedine kompanije izašle su kao pobednci u sporovima koje su pokrenule zbog korišćenja njihovog imena sa slovnom greškom. Recimo, Tehnomanija je dobila presudu u svoju korist povodom tužbe za domene tehnomania.rs i tehnomania.co.rs, koji su imali za cilj da posetioce „odvedu“ na sajt konkurentske kompanije. Ali dešavalo se i da tužioci izgube spor, kao u slučaju poznatog Hotela Hyatt koji je podneo tužbu zbog registrovanja domena hyatt.rs. Ispostavilo se, međutim, da je u pitanju skraćenica koja nije povezana na bilo koji način sa nazivom ovog hotelskog lanca, niti je zloupotrebljavana radi zbunjivanja posetilaca ili radi pokušaja preprodaje.
Najbolji način da se izbegnu ovakvi problemi je pravovremena kupovina svih domena u kojima se koristi naziv određenog pravnog lica, savetuje Đukić i upozorava da preduzeća u Srbiji još nisu dovoljno svesna važnosti ove problematike. „Oni koji registruju domene zarad preprodaje, često to čine na osnovu insajderskih informacija o namerama određenih kompanija da uđu na naše tržište ili da ovde plasiraju neki svoj proizvod. Dešava se, međutim, da zaposleni takve informacije otkriju nenamerno, kada dele poslovne ideje sa bliskim osobama, ne razmišljajući dovoljno o riziku da one, potom, dospeju i do osoba koje se ne libe da ih zloupotrebe“.
Dokazivanje prava nad domenom
U Srbiji se domeni preprodaju proporcionalno u istoj razmeri kao u inostranstvu, ali shodno manjem obimu tržišta, manje je i tužbi za zloupotrebe. Đukić napominje da i među onima koji se interesuju za arbitražu pred nadležnom Komisijom, tek manji broj zaista podnese tužbu, a o razlozima se može samo pretpostavljati, uključujujući i mogućnost da je u međuvremenu postignut dogovor koji odgovara obema stranama.
Inače, taksa za pokretanje postupka pred Komisijom iznosi 180.000 dinara za pravna lica i 80.000 za fizička. U praksi se dešava da se namerno registruju domeni sa nazivom određene kompanije, kako bi joj se, potom, ponudila preprodaja za cenu koja je niža od ukupnih troškova u postupku pokretanja spora pred Komisijom. Zato se uvek više isplati pre registrovanja firme proveriti da li je željeno ime slobodno na internetu na RNIDS-ovoj stranici WhoIs upit, kao i na društvenim mrežama, uz pomoć stranice NameChk. U protivnom, čak i oni koji, kako se na kraju ispostavi, polažu pravo na svoj domen, moraju da plate da bi to dokazali. Ukoliko tužilac ili tuženi nisu zadovoljni odlukom Komisije, mogu da nastave spor na sudu, pa i da odlože izvršenje odluke koja je doneta arbitražom ako se RNIDS-u dostave dokazi da je započet sudski proces.
U slučaju da je kompanija, koja je registrovala domen sa nazivom drugog preduzeća, relativno skoro osnovana i ako se utvrdi da je formirana s ciljem preprodaje domena, onda ona gubi spor. Komisija o tome odlučuje na osnovu pravilnika, a jedan od najvažnijih kriterijuma je utvrđivanje da li je naziv domena istovetan žigu subjekta koji podnosi tužbu, odnosno da li je taj naziv savesno ili nesavesno korišćen, pojašnjava Đukić.
RNIDS je ova pravila usaglasio sa Pravilom za jednoobrazno rešavanje domenskih sporova ICANN-a, vodeće organizacije za upravljanje Internetom koja delegira nacionalne i generičke internet domene na upravljanje nacionalnim i drugim internet registrima.
Najskuplji domeni u regionu
RNIDS nema informaciju po kojoj ceni je prodat najskuplji domen u Srbiji, ali u medijima se može naći podatak da je to nekretnine.rs koji je svojevremeno prodat za 30.000 evra. Ovde još ima slobodnih atraktivnih domena koji se mogu kupiti i po mnogo pristupačnijim cenama, dok oni koji su popularni a zauzeti, prema nezvaničnim informacijama, dostižu cene i do nekoliko stotina hiljada dinara. U Crnoj Gori, čiji nacionalni domeni se završavaju sa .me, jedna od skupljih transakcija je prodaja domena date.me za 70.000 dolara.
Prodaja po milion puta većoj ceni
Koliko prodaja domena može biti isplativ posao, pokazuju primeri u svetu. Tako je Quinstreet, marketing kompanija iz Kalifornije ostvarila veliku zaradu otkupivši domen insurance.com za 35,6 miliona dolara i, mada je tvrdila da time kupuje i sadržaj sajta, mnogi su ostali pri mišljenju da je isključivi motiv kupovine bila njegova velika posećenost. Na drugom mestu liste najskupljih domena našao se vacationrentals.com vredan 35 miliona dolara, koji je kupila teksaška kompanija HomeAway kako bi nadigrala glavnog konkurenta. Domen privatejet.com kupila je američka kompanija Nations Luxury Transportation za 30 miliona dolara, s ciljem da privuče platežne korisnike koji na internetu tragaju za privatnim avionskim prevozom, a sada kompanija iznajmljuje avionske usluge po ceni od 1.980 dolara po satu. Ilustrativan je i primer domena fund.com, koji je kupljen za 10 dolara, a prodat za 10 miliona dolara. No, ovo su generički nazivi, koji ne predstavljaju zloupotrebu kao u slučaju „krađe“ imena, ali kako je takvih domena sve manje, često se pribegava i „kreativnim“ metodama poput pomenutih u tekstu.