Mart je pružio preko potrebnu pauzu za namučena finansijska tržišta. Globalne akcije porasle su za 5,1% u lokalnim valutama, a tržišta zemalja u razvoju su se pokazala dosta dobro uz povećanje od 8,1%, ističe u svojoj analizi direktor za investicije u Sakso Privatbank, ogranku za maloprodaju i investicije Sakso banke, Teis Knutsen (Teis Knuthsen).
Na tržištima obveznica kamatne stope su nastavile da padaju i početkom aprila evropske državne obveznice sa kasnijim datumom dospeća bile su na najnižem nivou za godinu dana. Za korporativne obveznice, odluka Evropske centralne banke (ECB) da uključi investicijske obveznice u program kvantitativnog popuštanja je dala značajan podsticaj, baš kao što je i slabljenje dolara omogućilo tržištima zemalja u razvoju značajan vetra u leđa, kaže Knutsen.
Sa martom koji se upravo završio Knutsen razmišlja o prvom kvartalu 2016. i dodaje da iako ovaj kvartal obuhvata velike pokrete u oba smera, ipak je reč o relativnoj klackalici. On naročito interesantnim smatra niz berzanskih rotacija koje su u suprotnosti sa opštim očekivanjima.
Jedna takva rotacija se desila kada su tržišta u razvoju nadmašila razvijena tržišta. Međutim, možda još primetnije, kada je došlo do velikih odstupanja na tržištima u razvoju. U Brazilu, na primer, tržište kapitala je poraslo za 15,5%, dok je u Kini opalo za 15,9%.
Na razvijenim tržištima, postoje i prilično velike razlike. Mnogi investitori su dugo imali oštro oko za Evropu i Japan na račun Sjedinjenih Američkih Država, obično polazeći od argumenta da su SAD akcije po ceni skuplje. Međutim, takav stav je kontraproduktivan za sada jer je Euro Stoxx 50 pao za 4,7%, Topix za 9,9%, a dok je S&P 500 viši za 2,9%, objašnjava on.
Na nivou sektora je jasno, a možda i ne predstavlja iznenađenje, kako dalje analizira Knutsen, da su odbrambeni sektori prošli mnogo bolje nego ciklični. Ali čak i ovde ima više toga nego što se na prvi pogled vidi, jer su kompanije iz sektora zdravstva bile na značajno nižem nivou od telekomunikacija i komunalnih usluga.
Neke od ovih rotacija mogu se objasniti jednostavnim obrtom prošlogodišnje izvanredne zarade. Ovo je vrlo očigledno za tzv. FANG akcije (Facebook , Amazon, Netfliks, Google).
Međutim, još jedan faktor se ističe. Za razliku od drugih perioda korekcije u poslednjih nekoliko godina, američki dolar je nastavio da gubi vrednost. Za nekoliko tržišta u ekspanziji, ovo jasno pomaže u smanjenju finansijskog stresa i zajedno sa atraktivnim procenama doprinelo je snažnom kvartalnom učinku i hartija od vrednosti i obveznica tržišta zemalja u razvoju. Nasuprot tome, slabiji dolar je bio negativan faktor za evropske i japanske berze.
Kako godina bude odmicala može se očekivati da nominalna vrednost dolara ojača, ali na kratak rok slabiji dolar će pomoći ublažavanju finansijskog stresa, zaključuje Knutsen.
Šta je sa poslovnim ciklusom?
Po Knutsenovom mišljenju, tri glavna faktora su snizila rizičnu aktivu ove godine. To su pogoršana ekonomska klima, pad u očekivanjima korporativnih zarada, kao i gubitak kredibiliteta u monetarnu politiku.
Formalno, kratkoročni ciklus globalne industrije je i dalje u padu, ali vrlo rani indikatori počinju da ukazuju na početak rasta. Ovo posebno važi za tzv. indekse iznenađenja koji pokazuju ono što se najbolje može nazvati makro-momenat, ali se takođe odnosi na PMI indikator za industriju.
Pored toga, potrebno je napomenuti kontinuiran pozitivan razvoj dešavanja na tržištu rada u SAD, gde se stalno otvaraju nova radna mesta, a sada takođe i jasan porast radne snage, pomaže da se stvori čvrst temelj za privredu SAD.
U Evropi, ukupni rast je slabiji, ali i se čak i ovde tržište rada poboljšava, kao što poslednji podaci Evropske centralne banke ukazuju na nastavak poboljšanja kreditnog ciklusa. Čak je i Kina nedavno prikazala snažnije ekonomske podatke. Nasuprot tome, Japan izgleda kao izuzetak sa zabrinjavajuće slabim nivoom ekonomske aktivnosti u prvoj polovini godine.
Sve u svemu, Knutsen očekuje da će se kratkoročni poslovni ciklus poboljšati, što bi trebalo da stvori čvršću osnovu na tržištima u narednim mesecima.
Šta se desilo sa korporativnim zaradama?
Problem broj dva za tržišta u ovoj godini je pad u zaradama kompanija. Za američke kompanije, kombinacija rastućeg dolara i pada cene nafte usporila je rast zarada za koji se sada očekuje da stagniraju u narednoj godini. Dok zarade ne skoče, samo odnos cena i zarada hartija od vrednosti može poterati tržište na gore, nešto što obično zahteva pozitivna ekonomska očekivanja.
U Evropi je situacija još gora jer su očekivanja zarada za Euro Stoxx 50 u padu za 4% posmatrano za period od godinu dana, u vreme kada slabija valuta, cene nafte u padu, veoma prilagodljiva monetarna politika i umeren domaći oporavak bi trebalo da dovedu do povećanja u rastu zarada, smatra Knutsen.
Poslednji spasilac sa Titanika?
Nemačke desetogodišnje državne obveznice pale su ispod 0,1%. Logično objašnjenje za nagli pad, prema Knutsenu, su padajuće i negativne kratkoročne kamatne stope i kolaps u realnim kamatnim stopama.
Takođe se može sugerisati da ECB isisava iz tržišta prihvatljive obveznice pod planom kvantitativnog popuštanja. Jednostavno bi se mogla prihvatiti zamisao da se svet bliži kraju, a da je ECB ponudila poslednju slamku spasa pre nego što nas udari ledeni breg. Ali kao investitor, moram da odbijem ovakav poklon, i moram priznati da smatram pad ovogodišnjih kamatnih stopa piramidalnom šemom: dokle god kamatne stope padaju, prinos je dobar, ali je očekivani prinos za naredne godine slab, kaže on.
Investicioni zaključci
Knutsen očekuje da će ekonomski vetrovi biti nešto blaži u narednim mesecima, a može se očekivati da bi vrlo ublažena očekivanja rasta mogla biti revidirana u narednim mesecima. Ovo bi trebalo da ograniči berze i poveća prinose na obveznice. Očekivanja, kada su prinosi na rizične aktive u pitanju, treba da ostanu relativno skromna, ipak, s obzirom da su očekivane zarade i dalje razočaravajuće.
Naredni meseci će za Evropu biti dramatični, uz mogući izlazak Britanije iz EU, i sa mogućim izbijanjem grčke dužničke krize. Svuda je poverenje tržišta u sposobnost centralnih banaka da upravljaju periodom finansijskog stresa ograničeno, što ukazuje da će korekcije biti dublje nego što smo videli prethodnih godina.
Knutsenova preporuka se odnosi na trgovanje akcijama u odnosu na obveznice, manje korporativnih obveznica u Evropi posle nedavnih povećanja i veća izdvajanja za deonice i obveznice tržišta zemalja u razvoju.