Protekle dve nedelje domaću javnost (ponovo) je potresla priča o radnicima u leskovačkoj Juri, koja je u južnokorejskom vlasništvu. Zaposleni u tom pogonu su najavili petnaestominutni štrajk, nezadovoljni što nisu ostali kod kuće i praznovali, kao i ostatak nacije, tokom drugog dana pravoslavnog Uskrsa.
Ovaj slučaj je podsetio na ranije glasine da se u Juri ne poštoju osnovna prava radnika, a o kojima su mediji sporadično pisali tokom prethodnih pet godina.
Nekoliko pritužbi na ponašanje uprave i kršenje prava zaposlenih je u tom periodu prošlo bez procesiranja, a posle ponovnog “dizanja prašine” republička Inspekcija rada je utvrdila da “nema dokaza o zlostavljanju radnika Jure u Leskovcu”, te da po slovu zakona, poslodavac ima pravo da radi na dane državnih i verskih praznika, uz obavezu plaćanja prekovremenog rada svojim zaposlenima, “što u slučaju Jure nikada nije bilo sporno”. “Blic” prenosi da je prosečna zarada 1.500 zaposlenih u Juri oko 30.000 dinara.
U strahu da ne izgube i takvo radno mesto u vremenima krize radnici anonimno potvrđuju beogradskim dnevnicima da su prinuđeni da nose pelene, jer rade čitavu smenu bez ijedne pauze, kao i da trpe druge vrste zlostavljanja od strane svojih nadređenih.
U nadi da ovaj slučaj neće biti zaboravljen već posle nekoliko dana, kako to obično biva u našoj zemlji, gde najčešće afere na estradi lako i brzo „prebrišu“ važne ekonomske i socijalne probleme, Željko Veselinović iz sindikata “Sloga” napominje da radnici Jure trpe ponižavanje u svim proizvodnim pogonima u zemlji i da nemaju organizovani sindikat.
Rukovodstvo Jure dobilo je subvenciju od države u vrednosti od 950.000 evra i još 10.000 evra po radnom mestu, navodi “Danas”.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.