Ne manje od 12% BDP-a Velike Britanije potiče iz finansijskih usluga, što ukazuje na značaj londonskog poslovnog centra, popularnog Sitija, za britansku ekonomiju.
Uprkos konkurenciji iz Njujorka, London je i dalje lider među finansijskim centrima, sa procenjenim udelom na globalnom tržištu od 40% u trgovanju valutama i skoro 50% u kamatnim derivatima. Povrh toga, skoro 20% imovine svetskih hedž fondova nalazi se u Londonu, ističe u najnovijoj analizi direktor strategije na tržištu kapitala u Sakso banci, Piter Garnri.
Čak i ako uzmemo u obzir usporavanje ekonomije, negativne kamatne stope i krhka finansijska tržišta, akcije banaka sa sedištem u Velikoj Britaniji na FTSE 100 indeksu su pale za 36% u proseku za poslednjih godinu dana. Od nedavnog skoka sredinom maja, akcije su ponovo pale jer ankete ukazuju na jačanje kampanje za napuštanje EU. Zašto bi Brexit mogao da promeni sve za londonski Siti, pita se Garnri.
Reč je o gubljenju prava na rad u okviru EEP
Stručnjak Sakso banke ističe da prema sadašnjem zakonu, svaka ovlašćena firma iz Velike Britanije je slobodna da posluje u okviru Evropskog ekonomskog prostora (EEP) putem „preporuke“ regulatora iz Velike Britanije. Ova opcija omogućava da banke koje nisu iz EU, kao što je JPMorgan Chase imaju pristup Evropi na samo jednom finansijskom čvorištu. Ukolliko Velika Britanija bude glasala za napuštanje EU, cena ovog prava će se dramatično povećati, čineći ga veoma teškom tačkom u pregovorima britanskog premijera Davida Kamerona (David Cameron).
Brisel najverovatnije neće prihvatiti norveški model po kojem bi ukoliko Velika Britanija napusti EU, ostala bezuslovno unutar EEP. To bi bilo političko samoubistvo jer bi druge zemlje članice bez evra, kao što su Danska i Švedska, mogle takođe biti u iskušenju da održe referendume o članstvu u EU. Norveški model samo ima smisla za zemlje koje nikada nisu bile u klubu, navodi Garnri.
Bolni izlazni model podrazumeva da će Velika Britanija izgubiti ključni uticaj nad zakonodavstvom u EU a da će se razgovarati i o daljem ostvarivanju prava na rad u okviru EEP. Blaža verzija bi omogućila Britaniji da i dalje ostvaruje prava na rad u okviru EEP, ali pod određenim uslovima, kao što su približavanje zakona EU i Velike Britanije koji regulišu finansijska tržišta.
Garnri ističe da bi Brexit u svakom slučaju mogao da omogući više moći za Pariz i Frankfurt koji nikada nisu uspeli da preuzmu ozbiljniji tržišni udeo od Londona. Čak se i klirinške kuće za bavljenje trgovanjem izraženim u evrima nalaze u Velikoj Britaniji.
U svakom slučaju, Brexit predstavlja veliki rizik za finansijske firme i mnogi već sprovode planove za nepredviđene situacije u slučaju neprijatnog ishoda. Mnoge banke su upozorile na masovna otpuštanja a HSBC je saopštila da će oko 1.000 zaposlenih u sektoru investicionog bankarstva morati da se preseli u Pariz. Londonski Siti možda više nikada neće biti isti posle Brexit-a.
Po Garnrijevom mišljenju dobar pokazatelj visokog rizika predviđenog na finansijskim tržištima su podrazumevane oscilacije za FTSE 100 u poređenju sa bankama. Implicirana nestabilnost za FTSE 100 ATM opcije je oko 25% u poređenju sa oko 58% za Royal Bank of Scotland (RBS). Investitori mogu zaraditi 7,1 procentnih poena pre uzimanja provizije prodajući kolebljivi ATM na RBS i kupujući kolebljivi ATM na FTSE 100. Tržište opcija takođe ukazuje da je tržište manje zabrinuto zbog HSBC. Međutim, opcije prodaje su obično skuplje od opcija opoziva za britanske banke.
Kako da se investitori upravljaju za vreme Brexit-a?
Jasno je da nijedan drugi segment na tržištu hartija od vrednosti u Velikoj Britaniji nije osetljiv na Brexit kao banke sa sedištem u Velikoj Britaniji. Mnogo nepovoljnih aspekata rizika je već uračunato u cenu akcija ovih banaka. Budući da takvo kratko trgovanje nije baš atraktivno iz perspektive rizika. Preokret rizika na GBPUSD (na oko minus 8) već ukazuje na pravac toka i to koliko je tržište zabrinuto oko nedavne kampanje za napuštanje, navodi Piter Garnri.
Ovo je uticalo na pozive za otkup akcija banke, kao što je Barclays. Akcije sa rokom dospeća 15. jula koštaju 12 penija što u prevodu znači premiju od oko 7,2%. Sa istekom opoziva ove opcije na oko tri nedelje od referenduma, ukoliko ne dođe do Brexit-a taj događaj će veoma brzo biti u potpunosti uključen u cenu Barclays akcija.
Na osnovu cena od 13. juna jasno je da postoji uzlazni trend od oko 14% u odnosu na nedavne više vrednosti. Iako premija može izgledati visoko, to bi lako moglo da bude prevaziđeno ukoliko bi Velika Britanija odlučila da ostane u EU, zaključuje Garnri.