U niškim hanovima, karavansarajima i imaretima spravljan je „dobar i ukusan hleb od belog brašna… mešan sa posebnim kvascem (majom) od istučenog nohuta (grašak), leblebije…“
Pekari se u turskim izvorima o Nišu pominju u popisima iz 1498. i 1516. godine po jedan, a 1528. godine trojica. Interesantno je da se prvi buregdžija u Nišu pominje 1498. godine. On je mogao praviti burek po propisima važećim za čitavu Tursku, uz tačno određene debljine kora i kvaliteta materijala – sira, jaja, voća i povrća (zelje, spanać, jabuke, trešnje, višnje).
Ozer de Buzbek veoma hvali Niš. Ističe da je „grad veoma prijatan“. Dodaje, takođe, da je Niš mali grad „ali najnaseljeniji u zemlji i u njemu ima najviše dućana“.
Posebno govori o gostionicama, odnosno hanovima, karavansarajima i imaretima. U Nišu su već u XV veku izgrađeni prvi ugostiteljski objekti, hanovi. To su bile veće građevine, uglavnom spratne, u kojima je u prizemlju bila kafana, a na spratu sobe za noćenje. U vreme kada je Buzbek posetio Niš, oko polovine XVI veka, u varoši, koja se tada nalazila na mestu današnje Tvrđave, postojala su tri hana i jedan karavansaraj izgrađen 1553. godine.
Služili su za smeštaj putnika, robe i konja. Najhvaljenije gostionice u Turskoj, pa i u Nišu, bile su imareti. Jedan imaret sa više soba za besplatno noćenje i besplatnom hranom nalazio se u Tvrđavi. Izgrađen je krajem XV veka kao zadužbina Ali bega u Nišu. Kraj imareta građena je zavoja ili tekija, svetilište derviša, koji su obrađivali njive od zaveštača Ali bega namenjene „izdržavanju svoje zadužbine“.
Uz imaret i tekiju iskopan je i bunar sa hladnom pijaćom vodom. Ove zavoje sa imaretima i bunarima, kao zadužbine, u potpunosti odgovaraju hrišćanskim manastirima, gde su kaluđeri besplatno hranili putnike koji su noćili u gostinjskim sobama.
Izvor: Niške vesti, eKapija