Za 14.064 penzionera poslednje januarsko povećanje penzija od 1,25 značilo je ujedno i dodatni namet.
Sa tom minimalnom povišicom njihovo primanje je prešlo granicu od 25.000 dinara, čime su automatski potpali pod odredbe Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Na taj način ušli su u grupu onih kojima se penzija za iznos preko 25.000 oporezuje po stopi od 22 odsto.
Prema podacima Fonda za penzijsko invalidsko osiguranje umanjenu penziju pre januarske povišice primalo je 693.682 penzionera, dok je posle povećanja taj broj porastao na 707.746 korisnika.
Za kompletnu isplatu penzija mesečno je, pre povišice, Fond PIO morao da obezbedi 44,9 milijardi dinara, dok je posle povišice ta brojka narasla na 45,4 milijarde. Računica pokazuje da je uvećanje fonda za mesečnu isplatu penzija, zahvaljujući novooprezovanim penzionerima, nešto manje od proklamovanih 1,25 odsto.
Posmatrano kroz prosečnu penziju, odnosno njeno povećanje, takođe se dolazi do sličnih podataka. Prosečna penzija u 2015. godini (novembar mesec) iznosila je 23.212 dinara, a sada posle povišice iznosi 23.461 dinar.
Rast prosečne penzije nije 1,25 odsto, koliko je zvanično povećanje već 1,08 procenata. To znači da su i sami penzioneri „finansirali“ deo povišice od 1,25 odsto. Kada su u pitanju iznosi koji se mere milijardama tih 0,17 odsto zakidanja od prosečne penzije nisu mala.
Interesantno je da je istovremeno deo koji se iz Fonda PIO uplaćuje za zdravstveno osiguranje penzionera porastao sa 4,17 milijardi na 4,24 ili približno za 1,25 odsto. Taj deo ne potpada pod odredbe Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i tu se povećanje gotovo poklapa sa utvrđenih 1,25 odsto.
U Srbiji trenutno ima 1.738.884 penzionera, a njih 1.026.138 prima penziju bez umanjenja, odnosno manji iznos od 25.000 dinara mesečno.
Izvor: Danas, B92