Proizvođači hrane i društva za zaštitu potrošača već neko vreme vode bitku oko novog vida označavanja proizvoda: QR kodova. Glavno pitanje u njihovoj debati je – čemu zapravo služi ovaj vid označavanja robe.
Sve je počelo pre nekoliko godina kada su se, zbog rasta pritisaka na prehrambene kompanije u SAD da na svakoj ambalaži jasno objave sastojke svojih proizvoda, one dosetile da umesto toga objavljuju QR kodove koje potrošači mogu skenirati svojim pametnim telefonima i onda putem interneta saznavati više o njima.
Naravno neke informacije, poput onih o alergenima, su po zakonu morale da ostanu na pakovanjima, ali su zato informacije o genetskim modifikacijama morale da migriraju na “online” prostore.
Velike kompanije tvrde da je ovakav način obeležavanja proizvoda koristan i da štedi novac međutim grupe koje se zalažu za zaštitu javnog zdravlja smatraju da je to način da se izbegne direktno informisanje kupaca o kvalitetu njihovih proizvoda. Takođe, postavlja se pitanje šta je sa informisanjem onih kupaca koji ne poseduju pametne telefone, a Pju istraživački centar je došao do podatka da trećina Amerikanaca prošle godine nije posedovala ove uređaje.
Takođe, pitanje je koliko ljudi imaju vremena i interesovanja da se uopšte bave skeniranjem ovih kodova. Studija koju su sproveli zagovornici zaštite zdravlja (Center for Food Safety, Citizens for Health i sl) otkrila je da 83% od ukupno 800 ispitanih osoba nikada nije skenirala QR kod.
Glavna dilema je sada – da li velike prehrambene kompanije sa ovim saznanjima namerno lobiraju za QR kodove, a još značajnije je pitanje – ako je tako, tj ako se zaista trude da prikriju sastojke, šta to mi zapravo jedemo.
Izvor: Kvarc