Ljudska populacija raste i postoje predviđanja koja kažu da će broj ljudi na planeti do 2050. godine iznositi 10 milijardi, što znači da će ista količina obradive zemlje morati da zadovolji potrebe daleko većeg broja ljudi. Ukoliko se na sve ovo doda ozbiljnost globalnog zagrevanja, kao i nestašice vode, čovečanstvo će imati poteškoća da proizvede dovoljne količine hrane.
„Nama u kompaniji „InoSens“ jasno je da se populacija sutrašnjice ne može prehraniti uz poljoprivredu kakvu imamo danas. Deluje kao da nismo jedini koji verujemo u ovo, jer firme koje rade na razvoju tehnologija za primenu u poljoprivredi privlače sve više interesovanja investitora širom sveta, počev od Silicijumske doline koja ulaže sve veće količine preduzetnog kapitala u ovakve aktivnosti“ kaže u razgovoru za „eKapiju“ Maja Žikić iz „InoSensa“.
Ona ističe da je na lokalnom nivou Vojvodina idealno mesto na kojem se sektori poljoprivrede i informacionih tehnologija (IKT) preklapaju. „InoSens“ želi da spoji kreativan pristup u poslovanju sa prednostima regiona, „kako bi razvili disruptivne tehnologije za novu ekonomiju prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda“.
„Kompaniju je osnovao mali tim naučnika i poslovnih ljudi sa više od 15 godina internacionalnog iskustva. Podigli su firmu sopstvenim sredstvima i ubrzo pridobili poverenje klijenata i Evropske komisije. Naš rast je stoprocentno organski i nisu mu doprinele eksterne investicije, niti pozajmice“, navodi ona i ističe da „InoSens“ trenutno zapošljava sedmoro talentovanih ljudi, a uskoro planira proširenje tima i otvaranje novih radnih mesta.
Inovativni farmeri
Inovacije su se u poljoprivredi do sada uglavnom povezivale sa hemijskim formulama za đubrivo, pesticide ili genetski inženjering. Farmeri, a naročito mlađi, kojima su IKT poznate u sve većoj meri počinju da koriste tehnologiju kako bi prikupili podatke sa polja i analizirali ih, te tako optimizovali uslove rasta. Analizom informacija mogu da dobiju jasnu sliku o zdravlju njihovih useva, kao i upozorenja u slučaju izvesnih problema, kao i da efikasnije primene đubrivo, pesticide i vodu.
„Tehnologije takođe pomažu farmerima da dopru do mušterija u gradovima direktno, bez potrebe za posrednicima. Takozvani kratki lanci snabdevanja pozicionirani su tako da ispunjavaju očekivanja po pitanju kvaliteta od strane urbanih potrošača i to se prepoznaje – 9 od 10 Evropljana saglasno je da je lokalna hrana dobra za njih. Internet, mobilne tehnologije i napredna robotika imaju potencijal da povežu farmere sa potrošačima, a mi možemo da ponudimo rešenje koje će i jednoj i drugoj strani biti odgovarajuće – farmeri mogu da obezbede sebi održiv prihod, a potrošači mogu da uživaju u vrhunskoj hrani lokalnog porekla“, objašnjava Maja Žikić.
„InoSens“ nudi tri osnovna tipa inovativnih rešenja u oblasti poljoprivrede – ona koja pomažu farmerima da optimizuju svoju proizvodnju, kao što je IoT tehnologija (Internet of Things), zatim rešenja koja pomažu farmerima da dopru do većeg broja mušterija i poboljšaju prodaju svojih proizvoda (robotika) i ona koja se zasnivaju na IKT-u i doprinose da usluge koje javni sektor pruža u prehrambeno-poljoprivrednom domenu, na primer subvencije, budu transparentnije i efikasnije.
„Naša glavna ciljna grupa su inovativni farmeri i njihova udruženja, velike kompanije širom prehrambeno-poljoprivrednog sektora, kao i institucije javnog sektora. Do sada smo uglavnom radili sa klijentima van Srbije – iz Španije, Velike Britanije, Grčke, Kipra, Turske. Zahvaljujući našim rešenjima, farmeri mogu da proizvedu više, sa manje ulaganja, kao i da poboljšaju prodaju“.
Evropski projekti kao potvrda izuzetnosti
U „InoSensu“ su veoma svesni da je razvoj tehnologija jedno, a pridobijanje korisnika nešto sasvim drugo. Zato ulažu u ciljane marketinške aktivnosti kako bi ukazali farmerima na benefite svojih rešenja, ali i u aktivnosti koje će im pomoći da bolje razumeju potrebe farmera. Na podizanje svesti o značaju primene IT rešenja u poljoprivredi utiču tako što rade sa najboljim partnerima širom Evrope, prave tehnologije jednostavne za upotrebu i rade na razvijanju rešenja „sa korisnicima, a ne za njih“.
„Naša kompanija je veoma dobro pozicionirana kada su evropski projekti u pitanju. Trenutno smo uključeni u pet velikih projekata u okviru programa „Horizont 2020″, a RECAP je jedan od njih. Iskustva su više nego pozitivna. Zahvaljujući aktivnom učešću proširili smo mrežu, dobili pristup naprednim tehnologijama u njihovom nastajanju i postali vidljivi na evropskim tržištima. Evropski projekti za nas predstavljaju polugu, kako u finansijskom, tako i u marketinškom smislu, a pošto poslujemo na tržištu u nastajanju potrebna nam je potvrda izuzetnosti Evropske komisije da bismo preneli našu poruku kroz lance vrednosti“, kaže Žikić.
Ona napominje da, iako kompanija dolazi u iskušenje da bude veoma zadovoljna postignutim u protekle dve godine, u „InoSensu“ su i te kako svesni da se nalaze na samom početku. „Znamo da je pred nama mnoštvo izazova sa kojima je potrebno da se suočimo, a spremni smo da i dalje ulažemo naše snage. Globalno okruženje je na našoj strani, ali to nije dovoljno. Potrebno je da nastavimo sa rastom i sa širenjem tržišta kako bismo mogli da materijalizujemo našu viziju“.
Glavni izazovi u dosadašnjem radu kompanije „InoSens“ bili su prilagođavanje ambiciozne vizije trenutnoj ekonomskoj krizi koja sprečava ulaganja u tehnologiju, kako na regionalnom, tako i na evropskom nivou. Ipak, ostaju optimistični jer čvrsto veruju da će rešenja zasnovana na naprednim tehnologijama definisati prehrambeno-poljoprivredni sektor u budućnosti.
„Upravo smo počeli da radimo na prvoj evropskoj platformi za trgovanje uslugama u oblasti precizne poljoprivrede („Uber“ za agronomske usluge koje počivaju na primeni IKT-a), a takođe ulažemo u dve nove tehnologije: sistem koji radi na principu „klikni i pokupi“, usmeren na prehrambeno-poljoprivredne proizvode i zasnovan na robotici. On dopušta farmerima da svoje proizvode dostave direktno potrošačima na prigodan i isplativ način. Takođe, radimo i na primeni takozvanih „blockchain“ tehnologija u nizu oblasti, kao što su utvrđivanje porekla proizvoda, monitoring poljoprivrednih mašina i slično“ zaključuje sagovornica „eKapije“.
Marko Andrejić