Skupština grada Beograda odlučila je juče da se Republici Srbiji prenesu akcije u Poljoprivrednoj korporaciji Beograd (PKB) koje su u vlasništvu grada.
Obrazlažući predlog, zamenica gradskog sekretara za privredu Maja Majević je kazala da će akcije biti prenete ugovorom, a na osnovu postupka koji je 15. avgusta pokrenula Vlada Srbije. „Ta odluka je doneta zbog teskoća u poslovanju PKB i nemogućnosti iznalaženja kupca imovine“, objasnila je ona.
Tu odluku je kritikovao predstavnik Demokratske stranke Zoran Alimpić kao lošu i neshvatljivu „jer se na taj način grad bez bilo kakve naknade odriče svoje imovine“. „Velika gradska imovina se poklanja, radi se o hiljadama hektara zemljišta uz saobraćajnicu. Mi smo jedina lokalna samouprava u Srbiji koja se odriče svoje imovine i strateški važnog preduzeća i mi se tome odlučno protivimo“, rekao je Alimpić. On je dodao da je moglo da se nađe neko bolje rešenje za PKB.
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je ranije da PKB neće biti prodat u bescenje, da neće doći do pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko i da će grad i Republika doneti odluku o budućnosti tog preduzeća. „PKB uveliko prevazilazi mogućnosti i značaj jedne lokalne samouprave i zato se prenosi na Republiku“, rekao je Nikodijević novinarima u Skupštini grada dodajući da je ta korporacija u poslednjih nekoliko godina, dok je bila u vlasništvu grada, „stala na noge“ i da posluje tako da može da se izdržava.
PKB je odlukom Vlade Srbije proglašen za jedno od 17 strateških preduzeća u restrukturiranju.
Generalni direktor PKB-a Dragiša Petrović potvrdio je krajem jula 2016. agenciiji Beta da je Skupština te korporacije donela odluku o povlačenju akcija PKB-a sa berze, i da je tom odlukom o „delistiranju“ s berze, donetom prvenstveno radi dalje racionalizacije troškova tog preduzeća i da PKB iz otvorenog prelazi u zatvoreno akcionarsko društvo.
Predstavnici Samostalnog i Nezavisnog sindikata PKB iz Padinske Skele kazali su tada agenciji Beta da podržavaju ideju da to preduzeće pređe u vlasništvo države, smatrajući da se Grad Beograd kao vlasnik nije dobro pokazao.
Predsednik Nezavisnog sindikata PKB Nikola Lazić kazao je da je prethodni model privatizacije PKB-a bio veoma loš, naglasivši da PKB ima potencijala za pozivne rezultate i da ima nefunkcionalnu imovinu za rešavanje problema dugova.
Agencija za privatizaciju objavila je 31. decembra 2015. javni poziv za prodaju imovine PKB, a početna cena je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine oko 154 miliona evra, ali na otvaranju ponuda 2. marta 2016. nije bilo zainteresovanih. Posle toga je prodaja obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala.
Korporacija PKB vlasnik je 1.400 hektara gradjevinskog i 5.200 hektara poljoprivrednog zemljišta. U PKB-u i zavisnim preduzećima ima oko 2.000 zaposlenih.
PKB je prošle godine prodao kompanijama „MPC“ i „Lidl“ ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u gradjevinskoj zoni (kod naselja Greda i Borča) za 700.000 evra po hektaru.