Berlinci su, zbog svoje specifične novije istorije, morali da se snalaze više od ostalih Nemaca. To ih je podstaklo da razviju mehanizme za podršku u svim mogućim situacijama i odatle je „iznikao“ danas tako karakterističan preduzetnički duh, koji je ovaj grad svrstao u svetski vrh najboljih destinacija za osnivanje poslovanja. Berlin je posebno privlačan za mlade preduzetnike iz oblasti digitalnih tehnologija i kreativnih industrija, koji ovde dolaze iz svih krajeva sveta.
Berlin, glavni grad Savezne Republike Nemačke, oduvek je bio poseban, i to u različitom smislu. Oni među nama koji su ga doživeli kao „podeljeni grad“ u vreme „dve Nemačke“, toga se veoma dobro sećaju, a oni koji su ga posetili nakon ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke, bili su svedoci velikih promena: pomalo uspavan, ali i veoma turistički orijentisan Zapadni Berlin, i njegov istočni deo u neposrednom komšiluku, koji je do tada vegetirao kao prestonica tvrdog komunizma, srasli su u celinu koja se teško može drugačije opisati osim „jedinstvenom“.
Proces ujedinjenja nije protekao bez bola i napora. Nakon ceremonija koje su 1990. obeležile ujedinjenje, sledila je otrežnjujuća realnost kako kroz javni i privredni život stvoriti jednu potpuno novu društvenu sredinu. Neko ko je posetio Berlin u godinama transformacije, negde oko 1995. godine, mogao je da doživi stvari koje su, inače, krajnje neuobičajene za Nemce. Ono što bi u drugim delovima zemlje možda bilo teško zamislivo ili čak zabranjeno, u Berlinu nije predstavljalo problem.
Malo jača mizika u „sitne“ sate u nekom klubu postkomunističkog stila u opštini Prenclauer Berg? Nije problem, samo se posetioci zamole da budu tihi kada izlaze iz kluba, i to je već upola smanjilo buku. U sali za predavanja berlinskog Humbold fakulteta prokišnjava? Nije problem, predavanje se preseli u menzu. Na šalteru Zavoda za privredne dozvole službenica ima poteškoća jer turski gospodin ne zna dovoljno nemački da bi popunio neophodne formulare? Nije problem, pozovu sina turskog frizera iz susedne zgrade da pomogne.
Berlinci su oduvek morali da se snalaze više od ostalih Nemaca. To ih je podstaklo da razviju mehanizme za podršku u svim mogućim situacijama i odatle je „iznikao“ danas tako karakterističan preduzetnički duh koji obeležava ovaj grad.
Siromašan, ali seksi
Treba imati u vidu da Berlin do početka ovog milenijuma, nikada nije bio naročito značajan ekonomski centar u Nemačkoj. Preduzetništvo je bilo raznovrsno, ali u okviru malih biznisa, jer je razvoj bio otežan, počev od samog transporta robe koji je do ostatka Zapadne Nemačake morao da pređe put kroz „realni komunizam“, koridorima u istočnom delu zemlje. Razvoj velikih sistema je bio još teži – kako izgraditi fabrike ili ozbiljan inžinjering u „zlatnom kavezu“, bez ikakvih garancija da će se uloženi novac u opremu i ljude isplatiti, odnosno da se prvobitni planovi neće promeniti, a svetske sile doneti odluku o novoj „preraspodeli“? Kompanije kao što su Mercedes Benz, Bayer i brojni drugi nemački privredni giganti, ulagali su u proizvodnju pod velikim uticajem politike i uz njenu podršku, kako bi se Berlinu, koliko je to bilo moguće, obezbedio ekonomski značaj, a njegovim građanima posao.
Početkom novog milenijuma, sve se preokrenulo. Berlin je, prvo, doživeo pravi bum tržista nekretnina. Nakon ujedinjenja, većina započetih projekata je bila završena i spremna da dočeka nove vlasnike. Dalji razvoj je obeležilo ono što se mnogo puta opisivalo kao „nemački duh“: svi koji su nešto značili u društvenom i privrednom životu koncentrisali su se na podršku Berlinu. Prvi, temeljni korak bilo je preseljenje parlamenta iz Bona u Berlin, a potom su ulagani napori da se preseli i deo nemačke ekonomije, privuku velike svetske firme i istovremeno motivišu manji preduzetnici da u Berlinu otvore firme. Sve to je sprovođeno sistemski, kao što to Nemci, generalno, rade, kako bi se Berlin predstavio kao mlad, veoma dinamičan i kosmopolitski grad između Istoka i Zapada, uz podršku gradske uprave koja je otvorila vrata za velike investitore i kreirala niz podsticajnih programa za razvoj preduzetništva.
Rezultati su, međutim, pristizali sporo, toliko sporo da godinama nije bilo izvesno da li će berlinske opštine uspeti finansijski da prežive, ili će morati da proglase bankrot. Otuda i čuvena izjava gradonačelnika Berlina, Klausa Voverajta, koji je na pitanje novinara zašto se privrednici doseljavaju u grad koji ekonomski tako loše stoji, kratko odgovorio: „Berlin je siromašan, ali je veoma seksi“.
Doprinos „došljaka“
Tako je u ekonomskom razvoju Berlina, od početka bilo jasno da je, osim manjih preduzetnika, nužno aktivno učešće velikih kompanija. Nemačka vlada je, zato, u nastojanjima da privuče interes globalnih igrača, u Berlinu obezbedila veoma atraktivne lokacije za multinacionalne koncerne, s ciljem da nemačke, evropske, pa i svetske kompanije tu prebace svoje centrale. Recimo, japanski SONY je preselio sve svoje evropske rukovodioce u novu centralu, smeštenu u novoizgrađenom centru Berlina, na Potsdamer Placu. Taj trend su pratile medijske, osiguravajuće i tehnološke kompanije, kao i značajan broj javnih ustanova, stvarajući novi ekonomski epicentar u Berlinu, koji je doprineo značajnom privrednom rastu grada i cele države.
Osim pomenutog trenda, veoma bitnu ulogu u daljem razvoju odigrala je još jedna specifičnost ovog grada: rađanje različitih „ekosistema“. Danas je taj pojam veoma širok, ali u slučaju Berlina, on se može najbolje objasniti kroz integraciju došljaka iz drugih zemalja, na primer Turaka i Rusa. Počev od ranih pedesetih prošlog veka, u Berlinu su se naseljavali turski gastarbajteri, a posle raspada Sovjetskog Saveza, došao je i veliki broj Rusa iz svih društvenih slojeva. Obe grupe brzo su uspostavile različite vrste poslovnih zajednica, a time i okvir za veoma specifično poslovanje.
Posao su razvijali u dva pravca: u krugu sličnih kultura ili nacionalnosti, ali i sa akterima van tog kruga, bez obzira na poreklo. Danas su turski i ruski ekosistemi među najjačim i najuspešnijim poslovnim bazama u Nemačkoj, obezbeđuju stotine hiljada radnih mesta (ne samo za njihove zemljake, nego pre svega za Nemce) i možda najkonkretnije odslikavaju zašto savremeni Berlin, pored drugih brojnih prednosti, obezbeđuje tako pouzdan ekosistem za start-up preduzeća iz celog sveta.
Zahvaljujući doseljavanju značajnih ekonomskih i društvenih aktera u poslednjoj deceniji prošlog, i prvoj deceniji ovog veka, u Berlinu je stvoren temelj za stabilan i održiv ekonomski razvoj. Ali šta je bilo presudno da on postane tako privlačan za male i srednje preduzetnike iz celog sveta, koji ovde osnivaju start-up firme?
U Berlinu je sve drugačije
Pre svega, podsetimo da je suština samog pojma „start-up“ – osnovati posao i pokrenuti ga da raste. Zašto u Berlinu to uspeva najbolje, iako nemačka birokratija, kao i većina evropskih, sigurno nije minorna? Da ne govorimo o tome kako Nemačka nije nimalo jeftina za osnivanje firme, a nemački jezik, neophodan za svaki preduzetnički korak, svakako ne spada u one koji se uče sa lakoćom. Odgovor glasi: Berlin je pravi izbor, jer je u njemu sve drugačije!
Berlin je, naime, uspeo da tokom svih ovih godina ekonomskog rasta, sačuva poslovni duh grada u kome ima mesta za sve. Uporedo sa velikim kompanijama, u još većem broju dolazili su preduzetnici iz kreativnih industrija koji ne obrću velike sume, ali sada čine značajnu osnovu berlinske ekonomije. Nova radna mesta su nastala uglavnom u tim oblastima, a ne u multinacionalkama koje su sa sobom dovele i većinu kadra.
Proizvodnja je u Berlinu još uvek malo zastupljena, a rastu uslužni i javni sektor, u kojima su, zbog već pomenutih specifičnih uslova, primanja značajno niža nego u drugim svetskim centrima, što naročito privlači one sa manje kapitala. Sve to je doprinelo da su poslovni i životni troškovi u Berlinu značajno niži nego u mnogim evropskim prestonicama.
Drugi važan razlog za internacionalnu popularnost Berlina je kosmopolitski karakter, što je zaista fenomen kada se ima u vidu njegova novija istorija podeljenog i zatvorenog grada. Ispostavilo se, međutim, da je baš taj, ne samo fizički već i ideološki zid, privlačio milione ljudi, radoznalih da se na licu mesta uvere šta to znači za svakodnevni život. Grad je uvek bio u centru pažnje, a selidba diplomatskog kora iz uspavanog Bona u Berlin je, konačno, otvorila kapije ka svetu.
No, posebno je interesantno da dok su Njujork, Pariz, London ili Moskva pre svega privlačili elitu i avangardu, u Berlin su pretežno stizali pojedinci skloni marginalnom ili alternativnom načinu života. Razlog za to je što su, svakako, mnogo lakše mogli da se uklope u urbanu sredinu u kojoj su već opušteno koegzistirali Turci, Vijetnamci, komunisti, LGBT populacija, intelektualci, nemački penzioneri koji sa svojim primanjima nisu mogli da odu negde drugde… Adaptacija je lakša kada se brzo nađu slični ljudi, a to je, s druge strane, u Berlinu podstaklo dalji rast raznih ekosistema, iz kojih danas mogu da regrutuju kadrove veoma različite firme.
Berlinske ekosisteme podržava gradska administracija, spremna da olakša i ubrza pokretanje posla. To je tek čudo za sebe, kada se zna koliko je nemačka poslovna kultura generalno konzervativna po pitanju pravila i procedura. No, kako je ovaj grad dugo bio pod stranim uticajima, počev od okupacionih sila pa do mnoštva doseljenika, u njemu se razvila i svojevrsna podkultura da se komplikovane situacije olakšaju i pojednostave, naročito ako su u pitanju odnosi sa strancima. To nasleđe, danas značajno olakšava stranim preduzetnicima da pokrenu poslovanje u Berlinu.
Epicentar mladog preduzetništva
Sve navedene okolnosti dovele su do toga da Berlin postane jedno od najznačajnijih i najuticajnijih preduzetničkih uporišta za preduzimljive ljude različitih profila, a posebno za mlade preduzetnike iz oblasti digitalnih tehnologija i kreativnih industrija. Takođe, Berlin je poslovna meka za predstavnike takozvane „ekonomije deljenja“, koja se bavi prvenstveno posredovanjem i preprodavanjem usluga, bilo da u njemu osnivaju firme ili sele centrale za Evropu.
Procenjuje se da u Berlinu danas posluje oko 2.500 start-up firmi, koje zapošljavaju šezdesetak hiljada radnika svih mogućih kvalifikacija i nacionalnosti. Tokom 2012. godine u Berlin se slilo ukupno 133 miliona evra osnivačkog kapitala, više nego u sve druge nemačke gradove. Berlin se nalazi na vrhu svih svetskih lista koje ocenjuju najpopularnije gradove za osnivanje poslovanja. Situacija na terenu je toliko dinamična, da nije lako statistički precizno ispratiti kada je start-up firma prerasla u razvijeno preduzeće, ali to ne dovodi u pitanje poziciju Berlina kao najrazvijenije preduzetničke baze u Evropi.
Svi njeni pripadnici ocenjuju da je to grad u kome su mogli najbrže da se snađu, pronađu odgovarajuće stručnjake, posluju uz relativni niske troškove, a istovremeno budu u mogućnosti da na istom tom mestu odmeravaju svoje snage sa najboljima u njihovoj industriji. Povrh svega, a što nije nimalo beznačajno, i direktori i zaposleni ističu da uživaju u jednom od najzelenijih i najzabavnijih evropskih gradova.
Svaki učesnik neke od berlinskih privrednih zajednica ima svoju priču, koja je posebna i spreman je da je podeli sa drugima – i uspehe i neuspehe. To je još jedna specifičnost Berlina: ono što se na drugim mestima možda tretira kao poslovna tajna, preduzetnici u ovom gradu iznose do detalja na posebnim skupovima, objašnjavajući kako su stigli do aktuelne pozicije. Takvi skupovi se organizuju u različitim formama i to desetak do dvanaest tokom poslovne sedmice, a prate ih časopisi i web-portali specijalizovani za preduzetništvo, koji omogućavajući da se dođe do mnoštva informacija sa svega nekoliko klikova.
Veoma je značajno da osim prezentacija uspešnih poslovnih modela i generalnih prednosti Berlina kao preduzetničke baze, deo ovih skupova se organizuje radi skretanja pažnje preduzetnika iz pojedinačnih drzava ili okruženja. Seminari pod nazivom „Berlinski ekosistem kao odlična početna tačka za mlade francuske preduzetnike“, ili „Šta Berlin može da ponudi izraelskim start-up preduzetnicima a Tel Aviv ne može?“, ili „Berlinske start-up firme kao cilj kineskih investitora” – potpuno su nova pojava i ukazuju da je u „igri start-up prestola“, Berlin postao veoma prepoznatljiv i u dalekim metropolama. No, još je neuobičajenije da se veliki broj tih skupova održava pod krovom stranih ambasada, ili pod pokroviteljstvom stranih vlada i njihovih organizacija. Postavlja se pitanje: zašto francuska, izraelska ili kineska vlada promovišu poslovanje njihovih preduzetnika u Berlinu, a ne u Parizu, Jerusalimu ili Pekingu? Odgovor se moze naći, opet, u Berlinu: ako je argentinska ili slovenačka firma uspešna u Berlinu, to automatski skreće pažnju na preduzetnički potencijal u Buenos Ajresu ili Ljubljani. Osnivači start-up firmi postaju sve više važni ambasadori svojih država.
Zašto nema srpskih preduzetnika?
A gde je u tome Srbija? Odgovor je veoma jednostavan: nema je. Ako se „prošetate“ po berlinskom ekosistemu i porazgovarate sa ljudima, shvatićete da je Srbija uglavnom nepoznata, ili kao da ne postoji. Ukoliko u Berlinu ima srpskih start-up preduzentika, a možda i investitora, oni su nevidljivi u tamošnjoj poslovnoj javnosti. Stiče se utisak da, iako Jugoslavija više ne postoji, srpsko preduzetništvo i dalje veoma retko prelazi njene granice, ili se u najboljem slučaju zaustavlja u Beču, gde naši ljudi uglavnom otvaraju kafiće, restorane i trgovine mešovitom robom. Broj međunarodno uspešnih start-up firmi iz Srbije, može se u najboljem slučaju izbrojati prstima na dve ruke, a od njih je retko ko stigao do Berlina.
U domaćoj javnosti preovlađuje drugačija slika, jer se razvoj dinamične start-up zajednice poistovećuje sa umnožavanjem takozvanih „IT outsourcing preduzeća“ na području Srbije, gde se strategija svodi na obećanja stranim klijentima da će dobiti usluge po niskim cenama, a mladim IT stručnjacima kako će raditi za visoke plate. Koliko to ima malo veze sa start-up preduzentništvom, vidi se kada odete u Berlin ili u druge gradove sa lista najboljih start-up destinacija.
Zato, preduzetnici iz Srbije koji imaju ambicije da zaista razvijaju start-up preduzeće, trebalo bi da se dobro informišu gde mogu najbolje da se razvijaju, pa tek onda da donesu odluku da li će posao pokrenuti u Beogradu, Novom Sadu, Berlinu ili nekom drugom gradu. Za taj razvoj nije dovoljan samo kapital, već je važnija spremnost da se uči i razmišlja na drugačiji način, a što je više takvih prepoznato na međunarodnoj start-up sceni, to su bolje perspektive budućih generacija preduzetnika i manji je rizik da budu samo jeftina radna snaga, dok se ne nađe jeftinija.
Aleksandar Međedović, preduzetnik srpskog porekla koji je svedočio padu Berlinskog zida i četvrt veka kasnije osnovao svoju prvu firmu u tom gradu. Član je više poslovnih organizacija koje podržavaju preduzetništvo, živi i radi u Berlinu i Istambulu.
Tekst je objavljen u časopisu „Biznis & Finansije“, septembar 2016, broj 130