Jedan od potencijalno rizičnijih događaja ove godine mogu da predstavljaju predstojeće promene u reformi tržišta novca koja se odigrava u Sjedinjenim Državama. Tržišta novca i fondovi tržišta novca prvenstveno se koriste kao sredstvo za deponovanje novca. To je slično tome kao kada imate depozitni račun u banci, ali ovaj račun takođe koriste i strane banke u SAD-u da se finansiraju dolarima koji su im potrebni. Drugim rečima, ako evropska banka posluje u SAD-u potrebno je da uzme dolare na zajam. Ove dolare banke ne dobijaju od evropske baze klijenata, već moraju da ih dobiju iz američke baze klijenata. Upravo ta američka baza klijenata je fond tržišta novca.
Zašto će ova značajna promena, koja će se dogoditi od 14. do 17. oktobra, imati uticaj na tržište? Već smo videli da ovo novo pravilo nalaže da fondovi tržišta novca mogu da trguju ispod neto vrednosti aktive od 1. Drugim rečima, mogu da se kreću gore i dole kao normalni ETF (fond za trgovanje na berzi) na akcije. To znači da najbolji fondovi moraju da trguju ispod ove vrednosti – ovi fondovi sada mogu da investiraju u komercijalne i državne obveznice. Ljudi ovo tumače kao manje bezbedno i rizičnije te stoga povlače 500 milijardi dolara iz ovih fondova i ulažu ih samo u fondove obveznica. Fondovi državnih obveznica se ne menjaju, ovi najbolji fondovi koji plaćaju višu stopu su rizičniji. Rizičnije je značilo da ih je do sada napustilo 500 milijardi dolara.
Izvodeći zaključak iz svega ovoga dolazimo do toga da finansiranje potreba za američkim dolarima van Amerike je ironično vođeno fondovima tržišta novca iz Amerike. Sada fondovi tržišta novca u Sjedinjenim Državama imaju manjak od 500 milijardi dolara kapitala, što znači da je 500 milijardi dolara manje na raspolaganju za finansiranje inostranih subjekata u SAD. To znači da je LIBOR stopa znatno viša, stopa sa međubankarskog tržišta koja se koristi za određivanje kamatne marže na kreditnom tržištu. Što znači i da TED raspon takođe raste, razlika između tromesečnog LIBOR-a i tromesečne kamate na kratkoročne obveznice SAD duga.
Fondovi tržišta novca i neizvesnost u vezi sa njima znači da kratkoročne kamatne stope kojima ne upravljaju vlade, već njima upravljaju tržišta imaju značajno više cene i razlike u ceni, što znači da će po zakonu tržišta novca troškovi kapitala nakon promene ići na gore, što je zaista institucionalni okvir i u velikoj meri deo regulative. U svakom slučaju obratite pažnju na period od 14-17. oktobra!
Autor: glavni ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Stin Jakobsen (Steen Jakobsen)