Od ukupnog broja katastrofalnih događaja u svetu prošle godine, čak 198 katastrofa je bilo izazvano prirodnim nepogodama, a ostale je izazvao ljudski faktor.
Prologodišnjih 198 katastrofa izazvanih prirodnim nepogodama godišnji je rekord otkad se vodi statistika. To je za 4,5% više nego u 2014, kada je broj prirodnih katastrofa bio 189, ali je u toj godini povećanje bilo čak 14% u odnosu na godinu pre, saopšteno je na današnjoj tribini „Sve o osiguranju“.
Statistike pokazuju da se broj elementarnih nepogoda u svetu godišnje povećava u proseku za oko 6%.
Ukupni ekonomski gubici nastali usled katastrofa u 2015. iznosili su 92 milijarde dolara (to je manje od 2014. kada su gubici bili 113 milijardi dolara, i dvostruko manje od godišnjeg proseka izvučenog za prethodnih 10 godina – 192 milijarde dolara). Azija je bila najviše pogođena i ekonomski i kad je reč o ljudskim žrtvama – zemljotres u Nepalu u aprilu prošle godine bio je najveća katastrofa te godine, jer je odneo 9.000 ljudskih života (od ukupnog gubitka od 26.000 u celom svetu prošle godine) i naneo materijalnu štetu u visini od oko šest milijardi dolara.
Ukupni troškovi koje su podneli osiguravači u 2015 zbog katastrofa bili su 37 milijardi dolara, odnosno dosta ispod proseka u poslednjih 10 godina koji je bio 62 milijarde dolara godišnje). Od tog iznosa, 28 milijardi dolara su troškovi osiguravača za pokrivanje šteta izazvanih elementarnim nepogodama (iznos je isti kao u 2014.).
U 2015. je bilo ukupno 55 milijardi dolara neosiguranih gubitaka: primetan je nesklad između osiguranja i šteta – u poslednjih 35 godina prosečna stopa rasta šteta od katastrofa veća je od prosečne stope rasta polisa osiguranja od ovih rizika, što znači da se sa povećanjem šteta od katastrofa ne povećava i interesovanje za osiguranje.
(Podaci: Sigma, SwissRe. Prema njihovoj metodologiji, katastrofalnim događajem se smatra nesreća koja napravi ekonomske gubitke veće od 96,7 miliona dolara, kad je poginulih ili nestalih osoba više od 20, kad je povređenih više od 50, ili kad bez krova nad glavom ostane više od 2000 ljudi.)
Region, Srbija
Poplave koje su u maju 2014. zadesile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, nazvane „Ivet“, smatraju se jednom od najtežih karastrofa ovakve vrste u Evropi u poslednjih 120 godina.
Ukupne štete bile su oko 3,1 milijardu dolara, a 82 osobe su izgubile život. Obaveze osiguravača bile su oko 100 miliona dolara, ili svega oko 4% ukupnih šteta.
U Srbiji je odnos šteta i osiguranih materijalnih dobara u Srbiji još manji, jer je svega oko 2% imovine imalo neku polisu osiguranja.