Povlačenje Sjedinjenih Država iz Trans-pacifičkog partnerstva (TPP) je korak u pogrešnom smeru i najgori mogući scenario za svetsku ekonomiju, koji će imati pet direktnih negativnih posledica, komentariše danas direktor makro analize Sakso banke, Kristofer Dembik.
Izlaskom SAD iz TTP-a dodatno će se smanjiti globalna trgovina, koja je naglo usporila posle svetske finansijske krize i zasigurno će biti stavljena tačka na proces globalizacije, započet neposredno nakon Drugog svetskog rata, a od koga su uglavnom imale koristi zemlje u razvoju favorizujući nastanak ogromne srednje klase u mnogim zemljama, kao što su Kina i Brazil.
Narednih godina, ovaj potez poguraće nadole globalni BDP, koji se bori da dostigne nivo pre krize. Povratak snažnog ekonomskog rasta će biti odložen na neodređeno, što znači da će većina razvijenih ekonomija morati da se navikne na prosečan rast godišnjeg BDP-a od oko 1% i 2%, kao i na visok nivo nezaposlenosti.
Desiće se prestanak regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i biće potvrđeno da je sporazum o kome su pregovarale Sjedinjene Države i Evropa u stanju kliničke smrti. Samo zvaničnici Evropske komisije i dalje veruju da se dogovor može postići narednih meseci. Potpisivanje osnovnih sporazuma o slobodnoj trgovini među regionima je postalo deo prošlosti.
Protekcionizam se vratio na velika vrata, trenutno u prikrivenoj formi, što može da dovede do većih trgovinskih barijera i konkurentnih devalvacija tokom Trampovog predsedavanja. Ipak, ovaj model ekonomske strategije se pokazao kao veliki neuspeh tokom 30-ih godina prošlog veka i nema razloga da verujemo da će stvari u današnje vreme bolje funkcionisati.
Dobili smo potvrdu laganog povlačenja Sjedinjenih Država iz Azijsko-pacifičkog partnerstva (APAC) koje je deo njihove tradicionalne zone uticaja, zaključuje u svojoj analizi ekonomista Sakso banke. To će stvoriti zlatnu šansu Kini da poveća svoj uticaj u regionu. Ova zemlja, koja nije deo Trans-pacifičkog partnerstva, će biti u mogućnosti da dodatno preuzme vođstvo u Aziji i Latinskoj Americi i u potpunosti iskoristi smanjenje uticaja SAD. Ovo je potvrda da se Sjedinjene Države postepeno vraćaju u izolaciju, kao što je to npr. bio slučaj 1920-ih godina.
Kada je reč o finansijskim tržištima, direktan uticaj je teško odrediti. Međutim, niži globalni rast, pad priliva stranog kapitala u zemljama u razvoju i moguća pojava trgovinskih ograničenja nisu nikada pozitivan pokazatelj za berze posmatrano dugoročno. Za sada, ona su dobro orijentisana jer monetarna politika FED-a i Evropske centralne banke nastavljaju da imaju presudan uticaj na cenu finansijskih sredstava. Ipak, u nekom trenutku, slab rast tokom dužeg vremenskog perioda će na kraju uticati na rezultate kompanija na berzi, a time i na najznačajnije svetske indikatore.
Period koji je pred nama je veoma neizvestan sa ekonomskog stanovišta. Poslednji pokazatelji potvrđuju da je ekonomija SAD zdrava, ali da dostiže kraj poslovnog ciklusa. Od poslednje faze ekonomskog pada prošlo je 35 kvartala. Izuzev novog rekorda u trajanju (40 kvartala za vreme Klintonovog zlatnog doba), Sjedinjene Države će se suočiti sa novom recesijom u naredne četiri godine. Povlačenjem iz sporazuma o slobodnoj trgovini i promocijom trgovinskih ograničenja, Donald Tramp preuzima rizik ubrzavanja recesije i guranja sveta u novi period masovne nezaposlenosti, zaključuje Dembik.