Udruženje novinara Srbije protestovalo je pre neki dan zbog toga što je Grad Beograd više od trećine novca za sufinansiranje medijskih projekata dodelio firmama i preduzetnicima koji se ne bave informisanjem javnosti, od kojih su neke osnovane neposredno pre raspisivanja konkursa ili čak po njegovom raspisivanju. To novinarsko udruženje je ukazalo da su na konkursu novac dobile firme kao što je Brender (7,5 miliona) i Irik (devet miliona), iako su osnovane dve nedelje pre konkursa, odnosno više od tri nedelje nakon raspisivanja konkursa.
Na učestalost ovakve prakse ukazali su i rezultati Indeksa klijentelizma u medijima za 2015. godinu, prema kojima je Srbija zabeležila pad sposobnosti društva i države da spreči značajan uticaj na medije. Osim u Srbiji, slična situacija je i u ostalih pet zemalja Jugoistočne Evrope, istaknuto je u saopštenju Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM i Nezavisnog društva novinara Vojvodine NDNV. Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Odgovor građana na klijentelizam u medijima – MEDIA CIRCLE“, koji je finansiran iz IPA fondova Evropske unije.
„U Srbiji je u 2015. godini gotovo 800 medija koristilo državnu pomoć, primetan je značajan pad ukupnog broja medija, što je i bilo očekivano s obzirom na proces privatizacije. Broj medija koji koriste državnu pomoć je porastao, dok je iznos pomoći države medijima povećan za 1.000 odsto“, izjavila je Smiljana Milinkov, menadžerka projekta za Srbiju iz Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV). „Istraživanje je pokazalo da ne postoji institucionalni i društveni kapacitet države da se suprotstavi klijentelističkoj praksi u medijima“, dodala je Milinkov.
Najveći rizik od uticaja na medije postoji prilikom dodele pomoći i oglašavanja, gde rezultati pokazuju prisustvo slabih ili nikakvih barijera klijentelizmu. U Srbiji je posebno problematičan, institucionalni i pravni okvir koji uređuje rad medija, odnosno njegova izloženost pritiscima, politizaciji i neopravdanom uticaju.
Procesi unutar kojih se donose medijski zakoni su nedovoljno transparentni, kao i vlasništvo nad medijima. Glavnu pretnju pluralizmu u medijima predstavlja visoka koncentracija vlasništva nad medijima, koja može imati direktan uticaj na uređivačku nezavisnost.