Nakon burne 2016. godine, i u ovoj godini bi na finansijskim tržištima moglo doći do velikih kretanja cena. Tokom godine dogodiće se nekoliko važnih događaja i procesa koji bi mogli prrouzrokovati burne reakcije investitora na valutnom i berzanskom tržištu.
Početak Trampovog mandata
Donald Tramp službeno postaje predsednih SAD 20. januara ove godine, a za donošenje prvih važnijih odluka njegovoj administraciji verovatno će trebati nekoliko meseci. Tek će tada postati jasno hoće li zaista doći do velikog zaokreta u ekonomskoj politici i kakav bi to uticaj moglo imati na vrednost akcija, američkog dolara, kao i svih ostalih finansijskih instrumenata.
Brexit
Iako su Britanci pre više od šest meseci doneli odluku o napuštanju EU, još uvek nisu dogovoreni uslovi, kao ni datum izlaska. Svi detalji će vrlo verovatno biti dogovoreni tokom ove godine, pa se može očekivati da će se kurse funte ponovo značajno menjati. Smer kretanja zavisiće o proceni investitora i špekulanata na valutnom tržištu o tome hoće li dogovoreni uslovi imati negativan uticaj na britanski ekonomski rast ili ne.
Izbori u Francuskoj i Nemačkoj
U aprilu i maju održaće se dva kruga francuskih predsedničkih izbora. Mnogi se pribojavaju pobede desničarke Marion Le Pen, koja je za sad druga u anketama. Naime, Le Pen otvoreno kritikuje EU, pa čak najavljuje mogućnost referenduma o napuštanju Unije ukoliko ista ne vrati deo odluka u nadležnost nacionalnih država. Kako se izbori budu približavali, ankete će imati sve veći uticaj na kurs evra i cene evropskih akcija, koje će padati ukoliko popularnost Le Pen bude nastavila da rasle.
Negativan uticaj na vrednost evra i akcija može imati i poraz nemačke kancelarke Angele Merkel na izborima koji će se održati na jesen. Promena vlasti na čelu najsnažnije evropske ekonomije izazvala bi strah od dodatne političke nestabilnosti.
Odluke centralih banaka
Ekonomska situacija u svetu se stabilno poboljšava, te bi se nakon američke centralne banke, mnoge druge važne centralne banke mogle odlučiti na završetak ciklusa popuštanja monetarne politike, što bi izazvalo velika pomeranja kursa pojedinih valuta. Najvažnija centralna banka koja bi se mogla odlučiti na takav korak je Evropska centralna banka. Odluku o završetku ili produžetku trajanja programa ubrizgavanja novca u finansijski sistem verovatno će morati doneti na leto ili na jesen.
Ukoliko dođe do najave završetka programa, evro bi mogao značajno da ojača u odnosu na većinu najtrgovanijih svetskih valuta. Britanska i švajcarska centralna banka bi se, zbog slične ekonomske situacije i snažne povezanosti s ekonomijama evrozone, na isti korak mogle odlučiti u približno isto vreme.
Osim navedenih događaja i procesa, analitičari Admiral Markets-a smatraju da će gotovo sigurno doći do barem nekoliko neplaniranih događaja koji će imati značajan uticaj na tržišta. Zbog toga, tokom godine se može očekivati mnogo velikih pomaka cena na finansijskim tržištima, koji mogu biti iskorišćeni za ostvarivanje prinosa većeg nego korišćenjem klasične dugoročne strategije ulaganja.