Home VestiEkonomija NIS četiri puta jeftiniji od kompanije INA, koju Hrvatska želi da otkupi natrag

NIS četiri puta jeftiniji od kompanije INA, koju Hrvatska želi da otkupi natrag

by bifadmin

Hrvatska se sprema da vrati u svoje okrilje naftnu kompaniju INA i da od mađarskog MOL-a otkupi sve akcije, a ta transakcija ponovo je pokrenula pitanje vrednosti kompanija u regionu i svrhe privatizacija.

Iako Naftna industrija Srbije, čiji je većinski vlasnik GazpromNeft, posluje pozitivno i ima dobre rezultate, ta kompanija na berzi vredi daleko manje nego hrvatska naftna kompanija INA. Naime, vrednost NIS-a na berzi je oko milijardu evra, dok INA na berzanskom tržištu vredi čak četiri puta više.

Po rečima Nenada Gujaničića iz Wisebrokera, vrednost NIS-a je oko 970 mil EUR, dok je vrednost INA-e na berzi 4 mlrd EUR.

“Dva su glavna razloga za tu veliku razliku u vrednosti naftnih kompanija u Srbiji i Hrvatskoj: vlasništvo u kompaniji, kao i mesto trgovanja akcijama”, kaže Gujaničić.

“Naime, u INA-i, za razliku od NIS-a, gde je većinski vlasnik poznat, pitanje većinskog vlasnika nije rešeno, država Hrvatska i mađarska kompanija MOL imaju sličan broj akcija, ali niko nema kontrolni paket pa je to osnovni razlog visoke cene akcije INA-e. Sve dok se ne rasplete pitanje većinskog vlasnika u INA-i, tako će i biti jer to otvoreno pitanje daje veliki potencijal akcijama u slučaju preuzimanja. Uz to, veoma je važno i to što se INA kotira na Zagrebačkoj berzi, koja je kredibilnije tržište nego što je Beogradska berza, pa to doprinosi daleko boljem vrednovanju INA-e od NIS-a”, dodaje.

Gujaničić ističe da je poslovanje NIS-a, otkako je većinski vlasnik GazpromNeft, pozitivno, da se posluje profitabilno, da je bilo i mnogo ulaganja – samo u rafineriju u Pančevu više od 500 mil EUR. S druge strane, INA nema tako dobre rezultate, u velikoj meri usled prisutnog dvovlašća, ali ima veće međunarodno poslovanje od NIS-a (kad su pitanju naftni izvori, pre svega).

“NIS ima dobar potencijal za dalji razvoj i profitabilnost, dok INA nema trenutno tako dobre rezultate. Obe kompanije su vertikalno integrisane (imaju i proizvodnju, i preradu i distribuciju), a takav naftni biznis zahteva velika ulaganja, pa kad je cena nafte niska, kao što je bilo prošle godine, veritkalno integrisane naftne kompanije gube, a kad je nafta skuplja, profit je značajno veći. U skladu s tim, NIS je najviše vredeo 2013. godine, kad je cena nafte bila viša od 100 USD po barelu – oko 1,4 mlrd EUR. Cena akcije bila je 1.020 dinara, a kad se pojavio na Berzi akcija NIS-a vredela je oko 500 dinara”, kaže Gujaničić.

Za veću vrednost NIS-a, kaže on, smetnja je konsolidovana vlasnička struktura, dok je u svim kompanijama u kojima je vlasništvo diversifikovano i niko nema više od 10% akcija, interes za trgovanje mnogo veći.

“To je tako svugde u svetu, pa kada se kupuje mali procenat akcija, 1-2%, plaća se određena cena, a ako se kupuje kontrolni paket, cena je veća jer se plaća premija s obzirom na to da u tom slučaju vlasnik može raditi sa firmom šta mu je volja”, kaže Gujaničić. On ukazuje na to da je u INA-i malo slobodnih akcija, a malo ih je i kad je NIS u pitanju.

“U INA-i je vlasnička struktura takva da svega nekoliko procenata akcija ostaje da se njima slobodno trguje. Naime, mađarski MOL ima 49% kapitala u INA-i, Hrvatska 45%, pa je praktično slobodno svega 6% akcija. U vlasničkoj strukturi NIS-a 56% akcija poseduje GazpromNeft, oko 30% je u vlasništvu Srbije, dok je oko 13% akcija dostupno za slobodnu trgovinu. Takvi slučajevi ne postoje na razvijenim berzama jer su na njima kompanije s diversifikovanim vlasništvom”, kaže Gujaničić.

Izvor: Dnevnik, eKapija

Pročitajte i ovo...