Početak 2017. godine začinili su politički rizici uključujući nemačke predsedničke izbore i parlamentarne izbore u Holandiji. Međutim, Velika Britanija nam je predočila najveću pretnju, Bregzit. Od svih političkih događaja koji će se dogoditi u prvom kvartalu (predsednički izbori u Nemačkoj 12. februara, parlamentarni izbori u Holandiji 15. marta), to što će Velika Britanija aktivirati član 50 do kraja marta svakako predstavlja najveći rizik zbog ekonomskog značaja Velike Britanije i evrozone, čiji udeo u globalnom BDP-u u američkim dolarima je 3,9% odnosno 15,7%, piše u svojoj analizi Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke.
Do sada je najvidljivija posledica Bregzita bio pad vrednosti funte (još jedan faktor koji objašnjava pad vrednosti je veliki trenutni spoljnotrgovinski deficit koji je blizu 7% BDP-a). Funta je od 23. juna opala za skoro 17% u poređenju sa dolarom i 9,3% u poređenju sa evrom. Silazni trend se dogodio u dve faze, prvi neposredno nakon referenduma, a zatim nakon govora premijerke Tereze Mej za vreme kongresa Konzervativne stranke 30. septembra tokom koga je jasno favorizovala opciju „tvrdog“ Bregzita.
Svakako je suviše rano da govorimo o nastanku nove političke filozofije u Velikoj Britaniji. Može se, međutim, priznati da je Tereza Mej sveobuhvatno analizirala razloge za pobedu glasa NE na referendumu i počela je sa formulisanjem mogućih rešenja koja će morati dalje da razvija u mesecima koji slede. Za razliku od njenih prethodnika koji su zagovarali minimalnu državu, ona smatra da je vlada rešenje, a ne problem.
Mora da ima tri glavna cilja:
1) smanjenje finansijskih i geografskih nejednakosti koje su narasle do takvog nivoa u poslednjih nekoliko godina da je udeo prihoda u vodećih 1% porastao do nivoa od 14% na kojem je bio pre 80 godina naspram njegovom najnižem istorijskom nivou od 6% tokom 1970-ih godina;
2) bezbednost i ispravnost finansijskih regulativa kako bi se ograničilo egoistično ponašanje koje je dovelo do svetske finansijske krize;
3) korišćenje javne potrošnje kao tampon zone protiv unutrašnjih i spoljnih šokova, kao što je proces napuštanja Evropske unije. Ovakvo ekonomsko razmišljanje deluje kao da je direktno inspirisano iskustvima Čemberlena i Ruzvelta tokom 1920-ih i ranih 1930-ih i zalaže se za moralni kapitalizam koji podseća na paternalizam u Britaniji 19. veka.
Tri glavna ekonomska izazova Velike Britanije
Tereza Mej je raspirila mnoge nade ali je suviše rano da sudimo o njenoj politici jer još uvek ništa nije ispunila. Odlučivanje za „tvrdi“ Bregzit znači da će Velika Britanija morati potpuno da promeni strukturu svoje ekonomija do 2019. godine. (datum stupanja na snagu izlaska iz EU), što je očigledno veoma kratak vremenski okvir. Britanska ekonomija se kreće ka periodu sa najviše izazova još od Drugog svetskog rata.
Najviše tri neposredna ekonomska problema će se pojaviti u 2017. godini:
1) Nagli rast inflacije. Niži kurs funte, koji će se zasigurno zadržati, dovodi do veće inflacije kroz uvoz (prognoza od 2,4% za 2017. i 2,5% za 2018. godinu) što će pogoditi kupovnu moć domaćinstava. Na rast inflacije će takođe uticati više cene robe (rast od 4,70% u novembru 2016. u poređenju sa novembrom 2015. godine). Do sada je rast plata bio dovoljno visok (prema poslednjim podacima 2,3%) da bi delimično neutralizovao visoku inflaciju, ali ovo neće biti slučaj u 2017. godini ukoliko inflatorne prognoze budu potvrđene. Međutim, u srednjoročnom periodu, niža funta će najverovatnije favorizovati zamenu uvozne robe lokalno proizvedenom, kad god je to moguće. Ipak, dobit u smislu kupovne moći neće biti toliko značajna;
2) Zabrinutost zbog plata. Tokom normalnih ekonomskih perioda, očekuje se da puna zaposlenost dovede do veće zarade ali ovo možda neće biti slučaj jer firme u Velikoj Britaniji mogu biti podstaknute da odlože zapošljavanje zbog nesigurnih ekonomskih uslova. Pokretanje člana 50 će najverovatnije imati značajan psihološki uticaj na britanske firme i rezultiraće zamrzavanjem zapošljavanja.
Neki posmatrači ukazuju na otpornost tržišta rada kao dokaz da Bregzit nema nikakve prave posledice. Međutim, zaboravljaju da je potrebno najmanje šest meseci kako bi događaji imali uticaj na tržište rada, čak i kada je ono veoma fleksibilno kao u Velikoj Britaniji. Stoga je neophodno sačekati objavljivanje podataka o nezaposlenosti britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS) 18. januara i sledećeg februara kako bi se zaista procenilo stanje na tržištu rada Velike Britanije;
3) Pitanje konkurentnosti. U teoriji, pad vrednosti funte bi trebalo da pomogne britanskoj ekonomiji u ovom periodu nesigurnosti ali stvarna dobit ostaje ograničena jer elastičnost cene izvoza ostaje niska. I zaista u studiji koju je načinila Kancelarija za budžetsku odgovornost je zaključeno da pad relativne cene od 1% rezultira povećanjem samo od 0,41% u izvozu (ako izuzmemo naftne derivate) nakon devet kvartala. Poređenja radi, sličan pad dovodi do 0,8% povećanja izvoza u Francuskoj.
Međutim, može se zaključiti da očekivana dobit po pitanju konkurentnosti cena britanskih kompanija zbog pada funte neće biti odlučujuća kao što se često tvrdilo. Niži korporativni porez može biti podsticaj za kompanije u Velikoj Britaniji da kratkoročno investiraju, ali srednjoročno gledano, Velika Britanija će morati da sprovede ambiciozan plan reindustrializacije ukoliko ne uspe da postigne povoljan sporazum sa EU. Ovaj plan bi značio nekontrolisani deficit potrošnje koji bi povećao teret duga u kontekstu tenzija na tržištu obveznica (prinos od desetogodišnjih suverenih obveznica je uvećan za 2,3 puta od svoje godišnje najniže tačke) i zasigurno novo smanjenje kreditnog rejtinga zemlje.
Region Centralne i Istočne Evrope je najbolji saveznik Velike Britanije
Tokom pregovora sa EU, Velika Britanija će se sigurno suočiti sa nepopustljivošću mnogih zemalja, pre svega Francuske, iako sadašnja vlada ima manje uticaja na evropskom nivou zbog predstojećih predsedničkih izbora u aprilu. Na prvi pogled, odnos snaga je povoljniji za EU nego za Veliku Britaniju, jer izvoz iz Evrope u Veliku Britaniju iznosi samo 3% BDP-a EU, dok britanski izvoz u EU iznosi oko 13% BDP-a zemlje. Međutim, Tereza Mej će moći da računa na podršku zemalja Centralne i Istočne Evrope. Oni se u ovom kvartalu suočavaju sa dva ključna problema. Prvi se odnosi najjači američki dolar što sa naše tačke gledišta, ne predstavlja krupan finansijski rizik za region. Zaista ukupan udeo u BDP-u denomiranog duga u američkim dolarima je veoma nizak u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Zemlje koje su najviše izložene su Poljska i Češka Republika gde dug dostiže približno 10% BDP-a, što je moguće kontrolisati, u poređenju sa Čileom (preko 35% BDP-a) i Turskom (oko 25% BDP-a).
Drugi problem se odnosi na potencijalni ekonomski uticaj Bregzita na Centralnu i Istočnu Evropu. Češka Republika i Slovačka su među najvažnijim primaocima investicija Velike Britanije u ovom regionu, samim tim mogu da budu najviše kažnjene u slučaju „tvrdog“ Bregzita. Kratkoročno gledano, odluka o napuštanju EU nije značajno uticala na tok investicija. Realizacija novog Jaguar Land Rover plana u zapadnoj Slovačkoj, koja treba da počne sa proizvodnjom 2018. i značajno doprinese rastu BDP-a i zaposlenosti napreduje i dalje po planu.
Međutim, srednjoročno, postoji stvarna nesigurnost oko kontinuiranog prisustva britanskih kompanija u ovom regionu (više od 300 britanskih firmi posluju u Češkoj Republici koja služi kao čvorište za prodor u susedne zemlje). Ova ekonomska zavisnost predstavlja ključnu prednost za britansku vladu, koja bi mogla da stvori povoljne uslove oko podrške zemalja Centralne i Istočne Evrope tokom pregovaračkog procesa (npr. oko prava na rad unutar EEP) u zamenu za održavanje investicija Velike Britanije. S jedne strane, britanska diplomatija nije dogovarala bilo kakav veliki trgovinski sporazum još od 1973. godine i više nema timove za tako nešto. S druge strane, zna kako da zavadi i vlada, što ukazuje na to da bi Velika Britanija na kraju mogla da uradi bolje nego što se očekuje dobijanjem značajnih ustupaka od saveznika u evropskim zemljama ukoliko se Bregzit dogodi, što je daleko od izvesnog.