Poslednjeg dana Svetskog ekonomskog foruma u Davosu održano je nekoliko zanimljivih sesija o ekonomskim perspektivama u tekućoj 2017. godini. Zaključak svih je da su glavni rizici populizam, protekcionizam i izolacionizam. Sve to uz ubrzavanje migracija (širom sveta) ‘ka bogatim državama’ i jaki dolar koji unosi nervozu i nespokoj u krugove polovno političkih elita.
Tako Kristina Lagard, šefica MMF, podseća da je „previđeni rast ekonomija u 2017. oko 3,4% , dok će on u 2018. biti oko 3,6%.“ Lagardova upozorava da su trgovina i poreska politika temelj na kojem se gradi ubrzanje ekonomskog rasta i da je na političkim liderima odgovornost da trgovinu ne pretvore u trku. „Ukoliko usled jačanja popluzma i protekcionizma doživimo ‘trku nacija’ u trgovinskom smislu, ceo proces globalnog rasta biće zaustavljen“.
Na početku ovogodišnjeg Foruma kineski predsednik Si Đinping podsetio je da je „Kina odlučna da razvija ekonomiju u pravcu jačanja globalizma ali da je spremna i da se suprotstavi mogućem trgovinskom ratu, pre svega Americi. Nemojmo zaboraviti da je kriza izazvana prekomerenom pohlepom za profitom. Moramo da radimo svi zajedno u smislu održanja globalnog prosperiteta, socijalne pravde i mira.“
Lari Fink, direktor BlackRocka Inc, za koga mnogi tvrde da je jedan od možda najuticajnijih ljudi na svetu (bogatiji više stotina puta od Džordža Soroša) kaže: „Očekujemo da se američka ekonomija pomeri od monetarne ka fiskalnoj. Kada će se to i kako dogoditi, još uvek niko ne zna. Za nas je najvažnije da održimo dobre odnose sa kreditorskim nacijama, što znači da moramo sve uraditi da se hitno započne smanjenje vrednosti dolara.“
Pojedini evropski bankari podsećaju da je evro daleko jača valuta od dolara, ali, greške koje su evropske banke činile, pre svega komercijalne, uzrokovale su jačanje dolara. Uz napomenu da „ne može neka valuta poput dolara da bude toliko jaka kada je Amerika najzaduženija država sveta. Znači, dolar je kao onaj kikiriki koji ima samo ljusku a unutra ništa“.
Ministar finansija Nemačke, Volfgang Šojble kaže da je za ne-evropljane najvažnije da se suoče sa rastućim evroskepticizmom i populizmom a da se Bregzit shvati kao ‘poziv za buđenje’ i jačanje evropskih integracija.
Posmatrači podsećaju da je nakon finansijske krize EU ostala podeljena na Sever i Jug. Sever su kreditori a Jug dužnici. „Nakon izbora u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji videćemo u kom pravcu će se podele unutar EU nastaviti“.
Na to Mario Monti, nekadašnji premijer Italije a sada predsednik Bokoni Univerziteta dodaje da će „EU strukture svakako evoluirati i ne vidim ništa loše u tome da se Unija dalje razvija u okviru grupa članica po modelu ‘EU sa dve ili tri brzine razvoja’. Ubeđen sam u nastavak integracija i stabilizacije Evropske unije. Najvažnije je da se EU države ne podele u smislu koja će dobiti bolji ili lošiji bilateralni ugovor sa UK nakon Bregzita“.
Japan očekuje rast privrede u 2017. od 1,5%, kaže Haruko Koruda, guverner Japanske Banke i dodaje: „Situacija je jako dobra, nezaposlenost je ispod 3% , korporativni profiti su u porastu, a inflacija je pod kontrolom. Banka Japana će u svakom slučaju nastaviti sa monetarnim merama kako bi se inflacija zauzdala na oko 2%“.
A Kenet Rogor, profesor sa Harvarda, podseća da je „jedan od motora ubrzanog ekonomskog razvoja privrede u Aziji, pre svega Indiji i Kini, ekspanzija finansijsko tehnološke revolucije poznate kao Fin-Teh. Pogledajte samo jedan fenomen, Alibaba Payment ili Ali pay ima preko 400 miliona korisnika. To nema ni jedna banka na Zapadu. Ti ljudi trguju u bitcoins i drugim elektronskim valutama.“
„Mlade generacije, do 30. godine života, danas slobodno možemo nazovemo i G-ap’s ili generacije koje žive kroz upotrebu mobilnih aplikacija. Ovo su fenomeni koji čine srž trgovine u Aziji. Evropa se tome još nije prilagodila. Mi i dalje pičamo o ulozi klasičnih banaka dok nam se pred očima razvija jedan sasvim novi digitalni vid poslovanja u kojem Azija postaje perjanica.“
Zoran Vitorović, Davos