Pre nekoliko dana na berzi su po prvi put izlistane akcije Snap Inc., kompanije koja je izradila popularnu mobilnu aplikaciju Snapchat, preko koje se mogu slati poruke i multimedijalni sadržaji. Odmah prvog dana cena njenih akcija je skočila za čak 44%, a u trenutku pisanja analize kompanija na berzi vredi više od 22 milijarde američkih dolara.
No, postoji problem – Snap Inc. već godinama radi s gubitkom. Neto gubitak u 2015. godini iznosio je 373 miliona dolara, a u 2016. godini 515 miliona dolara. Svi investitori koji kupuju ove akcije očekuju da će u roku od nekoliko godina kompanija uspeti svojim prihodima da nadmaši troškove i opravda visoku cenu akcija. Ali, s obzirom na brze promene trendova na tržištu društvenih mreža i mobilnih uređaja, postoji pogućnost da će korisnici početi da prelaze na neke nove aplikacije i da Snap neće uspeti da postane profitabilan.
U takvoj sitauciji došlo bi do značajnog pada cene akcija, kao što se dogodilo s akcijama Twittera, koje su od 2013. do danas pale 80% (s 74 na 15 dolara). Iako je na našim prostorima to još uvek neuobičajeno, na padu cene finansijskih instrumenata se takođe može ostvariti profit, što profesionalni investitori na razvijenim tržištima već rade decenijama.
Ostvarivanje profita na padu cene finansijskog instrumenta stručno se zove short selling, a ovu mogućnost u ponudi ima sve više brokerskih kuća. Kod short selling/a klijent “pozajmi” akciju od brokerske kuće ili samo sklopi ugovor da će mu biti isplaćen profit ukoliko cena te akcije padne i odmah je prodaje na tržištu (po, na primer, 100 evra). Ukoliko cena akcije posle toga padne na npr. 60 evra, klijent može ponovo da je kupi po toj ceni i vrati je brokerskoj kući. Pri tome bi profit klijenta u ovom slučaju bio 40 evra, umanjen za troškove transakcije i držanje pozicije otvorenom.
Budući da su akcije na razvijenim tržištima u poslednjih osam godina porasle 200-300%, sve više investitora smatra da bi moglo doći do značajnije korekcije.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da je privremena korekcija moguća, ali berzanski indeksi, kao što su nemački DAX i američki SP500, dugoročno bi trebalo da nastave sa rastom. Veći pad moguć je sa akcijama kompanija koje za sada svojim prihodima ne opravdavaju previsku cenu, kao što je gore navedeni Snap Inc.
Short selling se može raditi i sa valutama, energentima, plemenitim metalima i mnogim drugim instrumentima. Upravo bi na plemenitim metalima, tačnije zlatu, moglo doći do značajnijeg pada u narednih godinu dana. Naime, američka centralna banka je prošle nedelje ponovo podigla referentne kamatne stope, a nekoliko drugih važnih centralnih banaka (kao što su evropska i britanska) su dale naslutiti da se i na starom kontinentu bliži kraj perioda jeftinih kredita. Kako kamatne stope širom sveta budu rasle, sve više onih koji poseduju ovaj plemenit metal će se odlučivati na prodaju zlata, koje samo po sebi ne nosi nikakav prinos. Taj će se novac najvjerojatnije ulagati u štednju, obveznice, akcije i sl. koje nose kakvu – takvu kamatu ili dividendu. Pri masovnoj prodaji zlata, moguć je i značajan pad cene na kojem se može profitirati koristeći short selling.