Od 1923., kada je osnovana kao radionica za remont vagona i izradu čeličnih konstrukcija, kompanija Goša je konstantno širila poslovanje i izrasla u mrežu preduzeća koju je činilo čak više od 20 zavisnih kompanija. To se međutim promenilo u prošloj deceniji. Većina ovih preduzeća je otišla u stečaj a kompanija u čijem sastavu je fabrika šinskih vozila prodata je slovačkoj firmi Žos Trnava 2007. godine koja, kako se ispostavilo, nije isplaćivala doprinose i zarade za preostalih 360 zaposlenih. Danas ona samo na ime doprinosa i poreza duguje državi oko četiri miliona evra, a zaposlenima 1,8 miliona.
Dugovanja nije vratila ali je Gošu krajem marta ekspresno prodala kompaniji „Lisnart holdings limited” sa sedištem na Kipru, za koju sindikalci upozoravaju da se ne zna ništa o njoj, i da je pronalaženje kupca i prodaja firme istom u roku od 24 sata od kada se pojavio problem najblaže rečeno – sumnjiva. Interesantan je i podatak da su radnici za promenu vlasništva saznali tek pretragom registra privrednih društava.
Ali to nije bio povod za punjenje novinskih stubaca, već tužna vest da se jedan Gošin zaposleni zbog teške materijalne situacije obesio, posle čega su ostali radnici počeli da protestuju zahtevajući isplatu zaostalih zarada, overu zdravstvenih knjižica, redovne plate i objašnjenje o njihovom budućem statusu.
Posle ovih tragičnih vesti, usledio je još jedan šok – izjava ministra za rad Aleksandra Vulina da država ne može da pokriva dugove privatnog vlasnika (i one prema radnicima), drugim rečima da je samo bivši vlasnik odgovoran za tešku situaciju zaposlenih u Goši.
Međutim Vulina je brzo demantovao premijer koji je trenutno u tranziciji na predsedničku funkciju, rekavši da će država ipak nekako pomoći zaposlenima u ovoj kompaniji. Tako je Vlada donela Zaključak kojim se odobravaju sredstva za dodelu jednokratne pomoći u visini od po 60.000 dinara zaposlenima u privrednom društvu “Goša – Fabrika šinskih vozila i putničkih i specijalnih vagona” iz Smederevske Palanke. Takođe je odobrila i sredstva za overu zdravstvenih isprava zaposlenima.
Uprkos tome radnici su nastavili štrajk jer se novi vlasnik nije ni pojavio u fabrici, niti se zna išta o njemu i o samoj prodaji preduzeća. Ministar privrede i ministar rada dobili su zadatak od Aleksandra Vučića da u naredne dve nedelje obave razgovore sa nepoznatim vlasnicima ove kompanije i upute se u detalje ugovora.
Čekajući na razrešenje ove sage, mediji nude uvid u moguća rešenja pomenutog problema. List Danas podseća da u Evropi poslodavci koji kasne sa plaćanjem doprinosa radnicima idu u zatvor, dok ih u Srbiji, kako se videlo na primeru Goše, država ne kažnjava. Ona pak samu sebe kažnjava dozvoljavanjem da briga o opustošenim preduzećima padne samo na nju. Sada se postavlja se pitanje da li će opet država platiti ili otpisati najveći deo duga po starom lošem običaju ili pak poslati ovu kompaniju u stečaj.
U svakom slučaju, za ovaj novi trošak države ne može biti kriv samo prethodni vlasnik Goše, već i domaće vlasti i institucije, koje godinama nisu reagovale na očigledna kršenja zakona. Da jesu, možda bi bila sačuvana kompanija koja je pre samo 10 godina bila proglašavana najboljim izvoznikom a koja sada ne može da isplati ni poprilično niske zarade.
Do ovoga je dovela labava kontrola preduzeća koja ne izvršavaju sve svoje obaveze. Po rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, danas u Srbiji gotovo 60 odsto firmi u privatnom sektoru kasni s plaćanjem zarada i doprinosa više od tri meseca. On dodaje da je taj „trend“ počeo pre tri godine, kada je zakonom naloženo da se doprinosi i zarade plaćaju u isto vreme. „Poresku upravu, nažalost, ne zanima da kontroliše ko od firmi plaća doprinose, i koliko. Nekada se znalo – nije bilo kašnjenja dužeg od 15 dana. To je jedan problem. Drugi je što država očigledno ne želi da kaže da strani investitori imaju problem i zato ćuti”, tvrdi Rajić.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.