Hrvatska je donela Lex Agrokor, poseban zakon sa ciljem očuvanja najveće kompanije koja zapošljava 2 odsto ukupne radne snage u zemlji, a sa dobavljačima 5-6 odsto. Iako tamošnja vlast tvrdi da će se zakon odnositi na sve kompanije sa više od pet hiljada zaposlenih i neispunjenim obavezama od 7,5 milijardi kuna (oko milijardu evra), javnost je ubeđena da se ovim rešenjem pokušava sačuvati socijalni mir koji bi narušio krah pomenute kompanije na čije se sumnjivo poslovanje godinama žmurilo.
I zaista, neki rezultati se već pomaljaju. Posle ovog ustupka hrvatske Vlade banke su izrazile spremnost da nastave sa finansiranjem posrnule kompanije, jer im se garantuje prvenstvo naplate potraživanja.
Ovim zakonom država će zamrznuti naplate Agrokoru na godinu dana kako bi se u tom razdoblju rešili problemi u ovoj kompaniji, odnosno kako bi se ona restrukturirala i vratila na tržište kao zdravo preduzeće.
Kritičari ovog zakona, pored brojnih “kreativnih” i do sada neviđenih rešenja koja označavaju kao negativna, izdvajaju i činjenicu da su političari bili veoma tajnoviti u vezi sa Lex Agrokorom. Hrvatska opozicija kaže da je zakon neustavan i da štiti velike, a ne male dobavljače. Oni takođe upozoravaju javnost da po ovom zakonu ni jedan radnik Agrokora neće moći da pokreće postupke zbog kršenja prava iz Zakona o radu a zarada zaposlenih će zavisiti od odluke nadležnih. Građani su besni jer se cela priča odvijala po već ustaljenom balkanskom receptu koji smo i mi primenili u slučaju prodaje JAT-a – “profit velikim kompanijama, a gubici poreskim obveznicima”.
Sumnje koje su postojale po pitanju pređašnjeg poslovanja Agrokora nisu zamrle ni u njegovim najgorim danima. Pomenuti zakon je otvorena tema u vezi sa kojom još postoji mnoštvo pitanja a veoma malo odgovora. Članovi SDP-a zahtevaju odgovor od hrvatske Vlade na pitanje da li su u pisanje ovog zakona bili uključeni advokati povezani s kreditorom, ruskom VTB bankom. Naime, spekuliše se da stečaj Agrokora nikako ne bi odgovarao velikim kreditorima, te da su oni veoma ozbiljno umešali prste u spašavanje ovog preduzeća.
U međuvremenu, čekajući odgovor, saznali smo da je jedan od kreditora pozitivno reagovao na usvajanje Lex Agrokora – Herman Gref, predsednik uprave Sberbanke izjavio je da bi ona mogla da otpiše do 50 odsto duga ove kompanije. Da podsetimo, samo ruske banke Sberbanka i VTB pozajmile su Agrokoru ukupno oko 1,5 milijardi evra.
Da li će i kako će Hrvatska od Agrokora napraviti uspešnu kompaniju za sada je nepoznato. Jedino što se zna je zapravo ko će snositi troškove ako ovaj pokušaj ne uspe.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.