Pre nekoliko dana došlo je do radikalnog zaokreta američkog predsednika Trampa po pitanju situacije u Siriji. Naime, na osnovu njegovih izjava u poslednjih godinu dana, dalo se zaključiti da se SAD neće mešati u sirijski sukob. Raketni napad na vojnu bazu sirijske vojske je znak da se američka politika promenila, što znači da SAD ponovo ima potpuno suprotno stanovište o Siriji nego Rusija, koja je već godinama direktno uključena u sukob.
Napad se dogodio u trenutku službene posete kineskog predsednika Xi Jinping-a SAD-u, nakon kojeg je Trump naredio premeštanje ratne flote iz Singapura prema Severnoj Koreji, koju smatra najvećom prietnjom u regiji. Međutim, Severna Koreja je važan saveznik Kine, što može dovesti do novih napetosti SAD s još jednom ekonomskom i vojnom silom.
Kako su reagovala finansijska tržišta?
Odmah nakon objave vesti o napadu na Siriju, došlo je do naglog skoka cene zlata, kojem je vrednost u noći s četvrtka na petak porasla 1,4%, kao i jačanja japanskog jena, koji je u odnosu na dolar ojačao približno 1%. Cena nafte je u istom periodu skočila dodatnih 2% i u trenutku pisanja analize, barel BRENT nafte na platformama Admiral Markets-a košta 55,55$, što je 9% iznad nivoa od pre mesec dana.
Kakvo kretanje očekivati u budućnosti?
U većini slučajeva, pomaci na finansijskim tržištima koji su uzrokovani neplaniranim političkim odlukama, prirodnim katastrofama, terorističkim napadima i sl., budu kratkog veka. Verovatnoća da će spomenuti događaji i napetosti između velikih sila prerasti u otvoreni sukob relativno je mala. Investitori na finansijskim tržištima već su se smirili i svojom kupnjom i prodajom vratili kurs jena i cenu zlata na nivoe na kojima su bili pre napada. Cena nafte nastavila je da raste, no u trenutku napada već se nalazila u snažnom rastućem trendu.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju će u roku od nekoliko dana investitori na finansijskim tržištima gotovo u potpunosti zaboraviti na političke trzavice i fokusirati se na ekonomska kretanja u najvažnijim svetskim ekonomijama, kao i na francuske izbore koji se održavaju krajem meseca.
Kada je u pitanju ekonomska situacija, postoji mogućnost da će investitori vrlo brzo početi da prodaju dolare i kupuju evre i britanske funte. Naime, tokom marta je u SAD otvoreno čak 76.000 radnih mesta manje nego što je bilo očekivano, što može dovesti do usporavanja tempa podizanja kamatnih stopa od strane američke centralne banke. S druge strane, u Evropi raste stopa inflacije, što bi vrlo brzo moglo dovesti do najave dizanja kamatnih stopa od strane evropske i britanske centralne banke, a to će gotovo sigurno dovesti do jačanja evra i funte u odnosu na američki dolar.
Eventualna pobeda Le Pen na francuskim izborima može pretstavljati kočnicu za evro, ali sudeći po anketama verovatnoća poraza joj je veća od eventualne pobede, što znači da ukoliko rezultat izbora bude u skladu s anketama, učinak na kurs evrospke valute će biti pozitivan.