Za šest dana u Francuskoj će biti održan prvi krug predsedničkih izbora, koji mnogi smatraju jednim od najvažnijih političkih dešavanja u Evropi u skorije vreme. Francuski izbori bi trebalo da pokažu da li je, posle Brexita i pobede Trampa, osnovni sentiment zapadnog sveta zaista postao desničarski i populistički, a posle njih to bi trebalo da potvrde i nemački izbori.
Za sada izgleda da je sigurno jedino to da će izbori biti neizvesni – realne šanse za ulazak u drugi krug imaju četiri kandidata od kojih je samo Fransoa Fijon član jedne od dve najveće stranke, ali njegov rejting je pao zbog optužbi za nepotizam i proneveru državnog novca.
Prema najnovijim istraživanjima trećina biračkog tela je još neodlučna. Podaci do kojih je došao Elabe pokazuju da bi centristički kandidat Emanuel Makron, koji je bio na funkciji ministra ekonomije pod mandatom predsednika Fransoa Olanda, sada dobio 24 odsto glasova, dok bi ekstremna desničarka Marin Le Pen imala samo jedan odsto slabiju podršku birača. Za republikanskog kandidata Fijona glasalo bi 21 odsto, a za ultra levičara Žan-Lika Melenšona 18 odsto.
Kada bi Makron i Le Penova prošli u drugi krug, istraživanja pokazuju da bi on ubedljivo pobedio. Takođe se prognozira da bi i Fijon, kada bi prošao u drugi krug, pobedio desničarsku kandidatkinju.