Ekonomista Dragovan Milićević je na osnovu izveštaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija došao do zanimljivih podataka po kojima najveći državni projekti, Fiat i Air Serbia plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama države.
Tako je prema bilansima iz 2015. godine, s obzirom na to da još nisu objavljeni finansijski izveštaji za 2016, Fiat koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda uplatio 173,7 miliona dinara javnih prihoda u koje spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine, od toga nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12% poslovnih prihoda kompanije. Drugi veliki državni projekat, Air Serbia je u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27% poslovnih prihoda kompanije. Ove dve kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01% u slučaju Air Serbia i 0,02% u slučaju Fiata.
Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dve kompanije govore suprotno.
„Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fiatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora“, ističe Milićević.
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga vlada samo raspodeljuje.
„Pokušavao sam da dođem do podataka o subvencijama države Fiatu i ništa zvanično nisam uspeo da dobijem. Ali očigledno je da taj posao sa Fiatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fiat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende“, objašnjava Savić.
Međutim, da se milijardu evra uložilo domaću kompaniju iz prehrambene industrije, smatra Savić, efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80% inputa domaće, pa bi korist imao ceo lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija. „Do sada nisam video neku analizu efekata subvencija od strane države“, ističe on.
Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći deo poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.
Recimo Swisslion je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara što je 13,05% poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. Delta je uplatila po osnovu poreza i dažbina 5,3 milijarde dinara što je 10,92% poslovnih prihoda kompanije, a Matijević sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4% poslovnih prihoda na račune države.
Državne kompanije kao što su Telekom i EPS takođe predstavljaju značajne kontributore državnoj kasi. Tako je Telekom u 2015. uplatio 10,7 milijardi dinara, odnosno 8,9% svojih poslovnih prihoda, dok je Elektroprivreda (zajedno sa zavisnim preduzećima) uplatila skoro 39 milijardi dinara, što je iznosilo 17,3% poslovnih prihoda.
Milijarde od akciza
Posebnu ulogu u punjenju državnog budžeta imaju kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom akciznih proizvoda. Tako je kompanija koja je ubedljivo najviše uplatila na račun države u 2015. bila Naftna industrija Srbije sa 165 milijardi dinara, zahvaljujući visokim iznosima akciza na gorivo, kao i PDV-a. To je činilo čak 82,4% poslovnih prihoda ove kompanije. Među velikim platišama su i duvanske kompanije. Tako je Philip Morris uplatio 41,4 milijarde dinara ili 139% poslovnih prihoda, zatim je BAT uplatio 16 milijardi dinara što je pet puta više od poslovnih prihoda kompanije, dok je JTI sa 24,1 milijarde dinara uplatio 236% poslovnih prihoda na račun države. Inače, samo je Philip Morris uplatio nešto na ime poreza na dobit pošto su JTI i BAT imale gubitke i u 2015. i u 2014. godini. Veliki deo poslovnih prihoda uplaćuju i pivare, od 30% poslovnih prihoda Carlsberga do 54% prihoda Heineken.
Izvor: Danas, eKapija