Nasuprot razvijenim evropskim zemljama, gde se veoma vodi računa o javnim zelenim površinama, a privatne nekretnine sa uređenim dvorištima i baštama po pravilu postižu više cene, kod nas se zelenilo olako žrtvuje zarad građevinskih investicija koje imaju kraći vek od drveća koje je zbog njih uništeno. Zato je vrednost „zelenog ambijenta“ u Srbiji i dalje prepoznatljiva samo za neke kompanije i pojedince, kaže direktor Biosana Dragan Sajić, u razgovoru o tome kako izgleda baviti se urbanom hortikulturom i zašto je to posao koji ne trpi stres.
Zidanje zgrade može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, ali pravilno uređenom dvorištu ponekad je potrebno i više decenija da „zablista u punom sjaju“, i to samo uz neprekidno negovanje. „Biljke su žive, rastu i menjaju se, pa o njima stalno treba voditi računa kako bi se ostvarilo ono što je projektovano na papiru i dogovoreno s klijentom. Ovaj posao ne trpi stres, lepota se ne može odnegovati na prečac i iz nužde“, ističe za Biznis i Finansije Dragan Sajić, direktor preduzeća Biosan, koje se bavi uzgojem biljaka, projektovanjem, uređivanjem i ozelenjavanjem prostora.
Sajić je svoju strast prema cveću, koje je amaterski uzgajao, rešio da pretvori u posao, osnovavši firmu 1991. godine, uprkos tome što su ga tada mnogi savetovali da nije povoljan trenutak za pokretanje privatnog biznisa. Štaviše, kao što je to često slučaj u ovoj delatnosti, u preduzetnički poduhvat se u međuvremenu uključila cela porodica, pa se jedan sin bavi hortikulturom, drugi vrtnom bravarijom, a ćerka završava studije pejzažne arhitekture.
Prednost „pod istim krovom“
U početku, posao se pretežno zasnivao na uzgoju i uvozu sezonskog cveća iz Holandije, i prodaji na domaćem tržištu. „Pošto je reč o vrstama čiji je ciklus od proizvodnje do plasmana samo šest meseci, i povraćaj uloženih sredstva je relativno brz, a takvo cveće je i veoma zahvalno za uređivanje bašti ugostiteljskih objekata. Zato se i dalje bavimo tim poslom, ali smo u međuvremenu znatno proširili svoju ponudu“, kaže direktor Biosana.
Danas, na šest hektara rasadnika u selu Cvetanovac pored Ljiga, Sajići gaje jednogodišnje i višegodišnje cvetnice, četinare i lišćare, kao i ukrasne i začinske trave. Ukratko, sve traženije vrste koje rastu u uslovima kontinentalne klime, i to od resnice pa do odrasle biljke. Za klijente koji imaju specifične zahteve, poput lanca restorana Vapiano, čija je uprava insistirala da bašte ukrase mladim stablima maslinovog drveta, nabavka se organizuje sa proverenim stranim partnerima.
Mada je u hortikulturi urbanih sredina konkurencija sve izraženija, Sajić objašnjava da mnogi ne uzgajaju biljke, već ih nabavljaju iz tuđih rasadnika, pa im nedostaje iskustvo kakvo ima Biosan, gde se pod „istim krovom“ obavlja uzgoj i uređivanje prostora. „U tome se“, dodaje, „ogleda i naša tržišna prednost nad konkurencijom“.
Svaka bašta ima svoju ličnost
Tokom više od četvrt veka poslovanja, uz cveće su negovani i klijenti, pa osim što ih je bilo sve više, mnogi su ostali verni kupci od osnivanja firme do danas. Oni koji se odlučuju da na ovaj način „unesu zelenilo u svoj život“ uglavnom su boljeg materijalnog statusa, poput privatnika, poslovnih ljudi, političara, umetnika… Prepričavajući iskustva s kupcima, Sajić navodi i primer kako je za poslovne ljude karakteristično da za uređivanje bašti i dvorišta često angažuju arhitekte. „Oni su, međutim, angažovani samo do trenutka u kome projekat izgleda ’kao na slici’, a moja je preporuka da uposle nekoga ko može, po potrebi, da bude ’prisutan’ godinama i pruža savete o hortikulturi.“
Specifičnost ove delatnosti se ogleda i u tome što ne postoji unapred utvrđen rok na koji se izdaje garancija, jer to zavisi od mnogih faktora – šta je klijent zamislio, kakvu panoramu traži, kao i od karakteristika samog terena i specifičnosti biljaka koje se sade.
Kakvu „ličnost“ će imati bašta, zavisi od ličnih sklonosti i životnog stila njenog budućeg vlasnika. „Taj stil moramo i mi da prepoznamo tokom razgovora s klijentom, pa da zajedno dođemo do rešenja koje najviše odgovara i uslovima na terenu“. Naime, često se dešava da kupci dođu sa zamislima koje su dobili na osnovu neke slike na internetu ili su im zahtevi nerealni jer nemaju dovoljno znanja o ovoj oblasti. Sajić navodi primer da je bilo klijenata koji su tražili „isključivo englesku travu, jer se ona lako neguje“, ne znajući da je travu takvog kvaliteta potrebno da prođe barem tri stotine godina neprekidnog održavanja.
Koliko je dugoročno planiranje bitno, najvidljivije je prilikom sadnje drveća – projektanti tada moraju da zamisle kako će izgledati ceo taj prostor dvadesetak godina kasnije. Iz tog razloga su i nekretnine sa okolnim zelenilom posebno cenjene u inostranstvu, objašnjava Sajić. „Kada se oglašava prodaja neke kuće u Švajcarskoj, posebno se ističe ukoliko neko drvo raste uz nju. Često su ta stabla starija od samih nekretnina, a za njih su vezane i mnoge emocije – uz jedno drvo može da se provede ceo život, da se odrasta, sretnu prve ljubavi, dočekaju deca, ostari zajedno…“
Stoga je, kaže naš sagovornik, profesija kojom se bavi veoma cenjena u svetu , pa navodi primer kada je pre više od 15 godina imao ponudu da dvoje radnika svake nedelje šalje po dva dana upravo u Švajcarsku, da tamošnjem klijentu redovno „kose travu“. Posle svih izdataka za avionske karte, smeštaj i za plate radnicima, firmi bi ostajao višak prihoda, ali takav posao nije mogao da bude organizaciono održiv.
Ozelenjavanje preko interneta
Direktor Biosana je pobornik stava da uz cveće odlično mogu da se uklope nove tehnologije. Veoma je aktivan na internetu, pa osim što redovno piše svoj blog i ažurira naloge Biosana na Fejsbuku i Tviteru, kreirao je elektronski vodič „Hotikulturna Srbija“ za profesionalce i hobiste, kao i bilten „Praktično baštovanstvo“ sa uputsvima za gajenje biljaka iz meseca u mesec, a koji prosleđuje preko mejling liste.
„Mislim da je jako važno poslati poruku celom društvu da bi trebalo da bude više ’hortikulturno’. U gradovima se previše često uništavaju čitava stabla zbog građevinskih investicija, koje su kratkoročne u poređenju sa vremenom koje je trebalo tom drveću da izraste“, smatra Sajić i dodaje: „Tako lako se sve uništi, a mnogo vremena treba da prođe da jedno drvo ponovo izraste. O tome se na Zapadu veoma vodi računa – u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, a pogotovo u Italiji. Pa zašto, uz malo truda, ne bi moglo i kod nas?“
Osim za edukaciju, Biosan koristi moderne tehnologije i za povećenje prodaje. Ova firma je među prvima u regionu počela da koristi kompjutersku animaciju prostora, da bi klijenti imali jasniju sliku kako će dogovoreni projekat izgledati u realnosti, a za jednog kupca u inostranstvu, koji je poreklom iz Srbije, urađen je početni nacrt za dvorište kuće u Loznici na osnovu Guglovih satelitskih fotografija.
Marko Miladinović
april 2017, broj 136.