Kompanija Mastercard je danas objavila rezultate novog istraživanja o svesti i stavovima javnosti prema sivoj ekonomiji. Studija kompanije Mastercard, koju je sproveo IPSOS u 10 zemalja centralne i istočne Evrope (Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija) otkrila je da se više od 80% ispitanika protivi sivoj ekonomiji i da pozivaju svoje vlade na borbu protiv nje. Oni su spremni da promene svoje navike prilikom kupovine kada shvate da bezgotovinska plaćanja i uzimanje fiskalnih računa pomažu u borbi protiv nezakonite trgovine.
U gotovo svim zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem, većina građana je svesna sive ekonomije i doživljava je kao negativnu pojavu. Većina (69%) razume da siva ekonomija smanjuje sredstva koja trebaju biti na raspolaganju za javne usluge, kao što su obrazovanje, zdravstvo ili putna infrastruktura. Više od 70% ispitanika razume da prikrivanje prihoda od poreskih vlasti ima negativan uticaj na ekonomski rast i dovodi do nelojalne konkurencije.
Podaci za Srbiju su slični: 85% ispitanika je izjavilo da je čulo za sivu ekonomiju i većina je povezuje sa neprijavljivanjem radnika (75%), neregistrovanjem dela ili svih prodajnih transakcija (75%) i sakrivanjem dela ili celokupnih prihoda preduzeća (72%).
Svest o sivoj ekonomiji prati i razumevanje nekih od posledica: 74% građana Srbije se slaže da što je viši nivo sive ekonomije, to su manje mogućnosti države da pruži građanima javne usluge, dok 80% shvata da siva ekonomija ograničava ekonomski rast zemlje.
Dakle, više od 80% potrošača u centralnoj i istočnoj Evropi bi pozvalo svoje vlade da preduzmu korake u borbi protiv sive ekonomije (u rasponu od 72% u Poljskoj do 90% u Srbiji i 93% u Bosni i Hercegovini).
Potrošači nisu svesni svoje uloge u borbi protiv sive ekonomije
Ispitani potrošači razumeju da neregistrovanje svih ili dela prodajnih transakcija kako bi se izbegao porez, doprinosi rastu sive ekonomije. Međutim, kao što pokazuje i Mastercard studija, mnogi ne shvataju da njihove navike pri kupovini zapravo mogu napraviti razliku. Skoro polovina ispitanika (45%) uzima fiskalni račun samo onda kada zna da će im trebati.
Međutim, potrošači nisu dovoljno svesni da bezgotovinska plaćanja mogu značajno da pomognu suzbijanju sive ekonomije. Samo 37% ispitanika širom regiona identifikovalo je plaćanje karticom, umesto gotovinom, kao jedan od načina kako bi se smanjila siva ekonomija. Najniži rezultat je zabeležen u Mađarskoj – 13%, dok je u Srbiji taj broj 29%.
„Da“ za registrovanje prodajnih transakcija i plaćanja elektronskim putem
Kada potrošači shvate da njihovo ponašanje prilikom kupovine može napraviti razliku, spremni su da ga menjaju. Gotovo 80% ispitanika širom regiona želi da češće plaća elektronski (od 60% u Sloveniji i 63% u BiH do 82% u Srbiji i 85% u Rumuniji; prosek za istočnu Evropu – 76%), kada znaju da elektronske i registrirane transakcije mogu pomoći u smanjenju sive ekonomije, kao i da uzimaju račune za svaku transakciju (od 71% u Češkoj do 90% u BiH i 94% Bugarskoj; 86% u proseku u regionu).
EY studija „Smanjenje sive ekonomije putem elektronskih plaćanja“, koju je kompanija Mastercard poručila 2016. godine, ukazuje da pasivna komponenta sive ekonomije predstavlja većinski deo sive ekonomije u regionu istočne Evrope. Potrošač je „pasivan“, u smislu da nema koristi od neprijavljivanja transakcije i često nije ni svestan da trgovac ne prijavljuje prodaju poreskim organima.