Naš cilj je da poslujemo u celom svetu, a da nam dom bude u Srbiji, ističe Marko Kokanović, suvlasnik kompanije BSK Obrenovac, koja „pretvara nauku u biznis“. Ovo porodično preduzeće osmišljava i proizvodi inovativne mašine, čija je tehnologija zanovana na kretanju vazduha i vode, a „zvezda u usponu“ je vazdušni berač jagodičastog voća, koji već izvoze i za koji se zaineteresovao i najveći američki proizvođač borovnica.
Kada se opredelite da studirate ekonomiju, verovatno ne pomišljate da ćete jednoga dana, domaćim i stranim kupcima objašnjavati stručno i do detalja tehničke karakteristike vazdušnog berača voća, koji je pri tom potpuno nova tehnologija na tržištu i reklamira se pod sloganom „Oluja u službi voćara“. Upravo je to jedan od zadataka Marka Kokanovića, mladog ekonomiste koji je rešio da svoj prvi posao započne pokretanjem sopstvene firme 2003. godine u Obrenovcu, zajedno sa ocem mašinskim inženjerom i bratom, takođe ekonomistom.
„U početku, bio sam jedini zaposleni u preduzeću, jer je ostatak porodice tada još radio u javnom sektoru, tako da sam pre podne poslovao sam, a popodne u društvu sa javnim sektorom“, šali se Kokanović i potom ozbiljno dodaje: „Za sve što smo postigli bilo je presudno to što su moji roditelji rizikovali da napuste sigurne poslove da bismo zajedno radili nešto drugačije, što nam je bio primarni cilj, a ne novac“.
To „drugačije“, nije lako ukratko opisati. Obrenovačka kompanija bavi se istraživanjem, razvojem, projektovanjem, proizvodnjom i prodajom inovativnih proizvoda zasnovanih na tehnologijama iz oblasti hidrodinamike, odnosno kretanja vazduha i vode. Njihova rešenja obezbeđuju nove mogućnosti u odnosu na ona koja se već nude na tržištu, a u ponudi imaju četiri linije proizvoda koji su patentno zaštićene inovacije: vazdušni berači jagodastog voća, industrijski usisivači, antihabajući materijali i ejektorski refuleri.
S obzirom da su se opredelili za „pretvaranje nauke u biznis“, što je rizičan izbor i u mnogo razvijenijim privredama, oslonac su obezbedili difersifikacijom poslovanja. Dodatno su osnovali građevinsku kompaniju, vlasnici su hotela na Divčibarima i voćnjaka, koji prevashodno služi za primarnu proizvodnju, ali i za testiranje vazdušnog berača, za koji veruju da iako trenutno obezbeđuje manjinu prihoda, predstavlja u narednim godinama njihovu „kravu muzaru“.
Prednosti vazdušnog branja
Kokanović objašnjava da je u pitanju potpuno nova tehnologija, koja omogućava da se voće bere bez ikakvog kontakta, odnosno vazdušnim vibracijama, i stoga ne oštećuje biljku i plod. Takođe, mašina omogućva da se podešavanjem parametara beru više ili manje zreli plodovi, zavisno od potreba tržišta. Kod prerade voća je veoma bitan sadržaj suve materije, odnosno količine šećera u plodu koji se stvara tokom sazrevanja, pa je mogućnost regulisanja ove karakteristike izuzetno važna proizvođačima i direktno utiče na povratak investicije, što čini glavnu prednost tehnologije vazdušnog branja.
„Imali smo klijenta koji je do tada ručno brao kupinu, a upotebom naše mašine je udvostručio sadržaj suve materije“, navodi primer Kokanović i dodaje da vazdušni berač može da zameni 60 radnika. Period isplativosti na površini od četiri hektara je dve godine, dok je projektovani vek mašine preko 20 godina.
I pored navedenih prednosti, te sve većem poblemu da se obezbedi dovoljan broj sezonskih radnika za branje voća, i ovoj, kao i svakoj novoj tehnologiji, potrebno je vreme da se izbori sa ustaljenim navikama i da se kupcima dokaže kako je vazdušni berač u svakom pogledu bolja opcija ne samo u poređenju sa ručnim, već i postojećim mehaničkim branjem. To su prve shvatile neke od vodećih svetskih kompanija u agrobiznisu i počele da primenjuju tehnologije vazdušnog branja, a BSK Obrenovac, osim što izvozi svoj proizvod na deo evropskog i ruskog tržišta, planira dalji razvoj ove tehnologije i proboj u Sjedinjenim Američkim Državama.
„U toku su pregovori sa potencijalnim strateškim parnerom – najvećim proizvođačem borovnica na američkom tržištu, a u perspektivi je i osnivanje nove kompanije u SAD, koja će se pre svega baviti distribucijom“, najavljuje Kokanović i dodaje da upravo na tom tržištu imaju i najveću konkurenciju. „Neke od tamošnjih kompanija, takođe, razvijaju vazdušne berače, ali naša mašina ima efikasniji sistem rada. Povrh toga, nama je postojeća tehnologija vazdušnog branja ustvari platforma koja može da se prilagodi za branje kafe, grožđa, šljive, višnje i ostalog voća. Ali to ne može da se ostvari za nekoko meseci, već za tri do pet godina“.
Naime, razvoj inovativnog proizvoda je višegodišnji proces, koji kroz usavršavanja može biti i decenijski. „Jednog trenutka dođete do niovoa kada je taj proizvod dovoljno funkcionalan da bi bio tržišno prihvatljiv, ali on uvek može biti bolji. Kada razvijate nešto potpuno novo, prirodno je da težite perfekcionizmu. Zato je jako važno prepoznati momenat kada morate da ’presečete’ i doneste odluku o izlasku na tržište“.
Planovi usklađeni sa realnošću
Pre vazdušnih berača, Kokanovići su te faze prošli sa industrijskim usisivačima velikih kapaciteta, a danas je to već razgranat i stabilan posao koji obezbeđuje 70% ukupnih prihoda BSK-a. Osim u Srbiji, imaju stalne kupce u Crnoj Gori, Bosni, Bugarskoj i Makedoniji, a u toku su planovi i za nastup na srednjevropskom tržištu, pre svega kada je reč o uslugama mašinskog čišćenja u termoenergetskom sektoru.
Kompanija gotovo trećinu ukupnih prihoda izdvaja za istraživanja i razvoj, pa je još jedan u nizu inovativnih proizvoda patentno zaštićen refuler za vađenje građevinskog materijala. Naš sagovornik daje primer da su se prilikom vađenja peska ili šljunka sa većih dubina do sada koristile bager pumpe, koje imaju visoku cenu i visoke troškove održavanja. Međutim, proizvod kompanije BSK primenjuje drugačiju tehnologiju, čime je omogućeno stvaranje većih vakuma koji mogu da usisavaju sa većih dubina, pri čemu se pumpa ne oštećuje, pa osim nižih troškova eksploatacije, jeftinije je i održavanje.
Još jedan program kompanije BSK u koji se polažu velike nade su antiabrazivni materijali. U pitanju su odlivci gvožđa koji se proizvode specijalnom metodom i stoga dobijaju karakteristike koje im omogućavaju smanjeno habanje. Ovi materijali našli su primenu u termoenergetskom sektoru, a u planu je primena i u rudarstvu i u drugim industrijama.
Dugoročno gledano, novi mašinski materijali verovatno imaju i najbolju perspektivu na tržištu, jer je to oblast koja se intenzivno razvija i u koju se ulaže mnogo novca. „Ali za našu firmu, koja je prvo bila mikro, a sada je malo preduzeće sa 50 zaposlenih, potrebno je još vremena da bismo ojačali svoje kapacitete i mogli strateški da razmišljamo koja nam je indsutrija globalno najisplativija. Tokom svog razvoja, fokusirali smo se na one delove industrije za koje smo procenjivali da imamo dovoljno znanja i mogućnosti da ponudimo rešenja koja će zaista predstavljati nešto novo, biti mnogo kvalitetnija i, pri tom, i cenovno konkurentna. Sada je primarni cilj da osvojimo što veći deo tržišta – jako smo ponosni na to što smo uopšte uspeli da izvezemo naše proizvode, a tek na određenom nivou razvoja možemo da se fokusiramo na one koji su najprofitabilniji, ali je i konkurencija najoštrija“.
Marko Kokanović kaže da u ovom trenutku imaju podršku Fonda za razvoj inovacionih delatnosti, ali da ta sredstva nisu dovoljna. „Mi zaista verujemo u to što radimo, pa ukoliko bude bilo neophodno, potražićemo dodatnu finansijsku podršku. Bilo da to budu banke, evropski fondovi ili eventualno dogovor sa streteškim partnerom o dikapitalizaciji kroz udeo u vlasništvu, naš cilj ostaje nepromenjen – želimo da poslujemo u celom svetu, a da nam dom bude u Srbiji“.