Koliko je najbrojnijem segmentu domaće privrede, sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP), neophodan svež kapital verovatno najbolje pokazuje to da čim se u poslovnim bankama ili državnim fondovima pojave povoljne kreditne linije novac najčešće „plane“ mnogo brže nego što to iko očekuje.
Anketiranje domaćih privrednika, koje je sprovedeno u okviru Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) agencije USAID, pokazala je da čak 68% preduzeća u Srbiji uopšte ne koristi pozajmice, dok 87% potrebna finansijska sredstva nabavlja isključivo iz sopstvenih izvora.
Jedan od odgovora na pitanje kako je moguće da je privredi novac preko potreban, ali da ga ne uzima, krije se u nedostupnosti postojećih izvora finansiranja. Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka. Iako u zemljama EU banke ne čine više od 75% finansijskog sektora, kod nas je taj procenat i iznad „vrtoglavih“ 90%. Banke, istovremeno, nisu previše zainteresovane za mikro i mala preduzeća, niti za startape, pa nema ni bankarskih proizvoda namenjenih ovom delu privrede. Zbog toga i ne treba da čudi što MMSP sektor, koji u Srbiji čini više od 95% svih kompanija, doprinosi sa skromnih 32% u bruto domaćem proizvodu zemlje i tek nešto više od 40% u ukupnom izvozu.
Za državu koja je proteklu, 2016, proglasila Godinom preduzetništva a narednih deset godina Decenijom posvećenom razvoju preduzetničkog duha neophodno je brže reagovanje na ove izazove. Jedan od mogućih odgovora krije se u usvajanju Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima.
„Poslovanje finansijskih institucija koje nisu banke u našoj zemlji još uvek nije dozvoljeno, zbog čega je potrebno da se to reguliše zakonom i da se prošire izvori finansiranja za mala i srednja preduzeća“, rekla je na panelu koji je na temu usvajanja Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama organizovao USAID Dragana Stanojević, direktorka Projekta za bolje uslove poslovanja BEP. Zauzvrat, dodale je, mikrokreditne institucije, crowdfunding finansiranje, preduzetnički („venture“) kapital, kreditne unije i drugi izvori, otvoriće nova vrata ka bržem razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća koja bi trebalo da predstavljaju glavni motor privrednog napretka.
Procene su da svakih 100 mil EUR uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća direktno povećava BDP za 150 mil EUR, a Sandra Rodić, ekspertkinja USAID-a za razvoj finansijskog tržišta, kaže da bi „usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama u periodu od četiri godine omogućilo plasiranje oko 870 mil EUR mikrokredita u našu privredu i doprinelo otvaranju više od 100.000 novih radnih mesta“.
Mikrokreditne institucije u svetu su odavno prisutne i tamo poznate po tome što daju pozajmice onim preduzećima i licima koji inače ne bi mogli da dobiju pozajmicu od banke. Orijentisane su pre svega na male kompanije, koje često nemaju šta da založe kod banke da bi od nje dobile kredit ili se bankama prosto ne isplati da im daju pozajmice. Takođe, mikrokreditne institucije češće nude pozajmicame startap preduzećima i preduzetnicima koji imaju dobru poslovnu ideju za čiju je realizaciju potrebno malo novca ili je njihov procenjeni budući profit suviše nizak da bi zainteresovali velike investitore.
One su, pojednostavljeno, alternative često previše opreznim bankama i spremne su da preuzmu više rizika finansirajući poslovne poduhvate svojih klijenata. Ta spremnost uglavnom se reflektuje i kroz nešto više kamate od bankarskih, ali uz podsećanje da kredite nude onima za koje banke uopšte nisu zainteresovane kao i činjenicu da je nivo nenaplativih kredita kod njih niži nego kod banaka.
Ipak, pre svega neophodno je doneti odgovarajući zakonski okvir za njihovo poslovanje. Iako Narodna banka Srbije i nadležna ministarstva već duže vreme rade na regulisanju ove materije, značajnijeg pomaka nema. Oklevanje da se na tom polju brže radi, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava i nedostatkom političkog pritiska.
„Desetak godina u Srbiji traje rasprava oko toga da li da se dozvoli poslovanje nebankarskih finansijskih institucija i ništa nije rešeno, jer privrednici ne vrše pritisak na političare da donesu odgovarajuće zakone“, rekao je on, i dodao da „za razliku od velikih, MSP sektor ne uspeva da nastupi dovoljno snažno i udruženo“.
Arsić smatra da ni drugi argumenti koji se mogu čuti, poput većeg rizika poslovanja mikrokreditnih institucija, visokih kamata koje nude, nedostatka kapaciteta za kontrolu njihovog rada i protivljenja banaka, nisu dovoljni da bi sprečili donošenje ovog zakona i naglašava da „razvoja malih i srednjih preduzeća ne može biti ukoliko im ne budu dostupni izvori finansiranja“. Podseća, takođe, i da cilj nije samo da ta preduzeća opstanu već da rastu i napreduju, „a to je bez ulaganja nemoguće“.
U međuvremenu, privrednicima ostaje da se oslone na banke, kao i na sopstvenu sposobnost da „stvore“ potreban kapital. I da se nadaju da Decenija preduzetništva neće proći dok ovi zakonski propisi ne budu doneti.
Izvor: eKapija