Kreditiranje privrede počelo je da beleži rast u svim zemljama CIE osim Hrvatske, u kojoj se na stopu rasta negativno odražavaju jednokratni efekti. Ukupno kreditiranje privatnih preduzeća u Srbiji u prvoj polovini 2017. ostalo je na stabilnom pozitivnom nivou, sa prosečnom stopom rasta od oko 2% međugodišnje.
Dok je u proteklih nekoliko godina oporavak rasta kredita počivao gotovo isključivo na kreditiranju stanovništva (naročito na hipotekarnim kreditima), konačno vidimo intenzivniju kreditnu aktivnost u sektoru privrede u CIE. Ponovno intenziviranje kreditiranja privrede propraćeno je mnogo većim rastom BDP-a i poboljšanim sentimentom u okviru inostrane potražnje i potražnje među domaćim potrošačima. Stoga, ne čudi da se najdinamičniji rast kredita nefinansijskim preduzećima može videti u Slovačkoj (10% međugodišnje) i Rumuniji (8% međugodišnje), dve zemlje sa veoma solidnim rezultatima u pogledu BDP-a. Ekonomije Srbije i Hrvatske, koje su izašle iz recesije sa određenim zakašnjenjem, još uvek se suočavaju sa slabijim rastom ili čak i smanjenjem ukupnog stanja kredita. Međutim, to je prvenstveno prouzrokovano jednokratnim faktorima (prodajom aktive, otpisima) i tehničkim faktorima kao što je smanjenje kredita u stranoj valuti.
U Srbiji, ukupno kreditiranje privatnih preduzeća u prvoj polovini 2017. godine ostalo je na stabilnom pozitivnom nivou, sa prosečnim rastom od oko 2% međugodišnje. Međutim, ukupan rast kredita uglavnom je podržan intenzivnijim odobravanjem kredita u lokalnoj valuti, koji su zabeležili rast od 2,3% međugodišnje, dok su krediti u stranoj valuti nastavili da opadaju, sa prosečnom stopom od oko 6% međugodišnje. Takva kretanja delom su rezultat strategije dinarizacije, koja je dovela do kompresije kamatnih stopa na kredite u lokalnoj valuti. S druge strane, ona su takođe odraz promena na strani pasive u sektoru bankarstva, gde je zabeležen porast depozita u lokalnoj valuti u proteklih nekoliko godina, dok su se devizni depoziti smanjili. Ukoliko posmatramo distribuciju po sektorima, zabeležen je rast u svim sektorima po klasifikaciji NACE, uz najveći doprinos sektora poslovanja sa stanovništvom, usluga i građevinarstva.
Kada je reč o neizmirenim iznosima, krediti privrednom sektoru u Hrvatskoj zabeležili su prosečan pad od 4% međugodišnje, uz najveći negativan efekat kredita u stranoj valuti (-4% međugodišnje), dok su krediti u lokalnoj valuti stagnirali. Međutim, na ove brojke utiču razni jednokratni efekti, efekti prodaje aktive i otpisa. Podaci o novom kreditiranju pružaju jasniju sliku i pokazuju da su novi krediti sa valutnom klauzulom (preovlađujući u strukturi ukupnih kredita) stagnirali u prvoj polovini 2017. godine, premda su doživeli određeno ubrzanje u drugom kvartalu 2017. (prosečan porast od 2,7% međugodišnje u odnosu na pad od 3% međugodišnje u prvom kvartalu 2017. godine), dok su krediti u stranoj valuti porasli u proseku za 4,5% međugodišnje.
Krediti nefinansijskim preduzećima u Sloveniji u prva dva kvartala zabeležili su prosečan rast od 3,2% međugodišnje, uglavnom pod uticajem porasta dugoročnih kredita (>5 godina) od 5% međugodišnje, dok su kratkoročni krediti nastavili da beleže negativne stope rasta (od oko 1% međugodišnje). Pozitivna kretanja u kreditiranju privrede podržana su pojačanom privrednom aktivnošću (neočekivanim međugodišnjim rastom od 5,3% u prvom kvartalu 2017. godine) i nastavkom poboljšanja kreditnih uslova.
U Rumuniji, korporativni krediti u RON počeli su da se oporavljaju proteklih meseci i porasli su za gotovo 8% međugodišnje u junu (neizmireno), što je najveća stopa rasta u poslednjih više od godinu dana. Tek treba da se vidi da li ovaj pozitivan trend može da se održi tokom dužeg perioda, pošto su protekle epizode oporavka kreditiranja privrede bile kratke, pod uticajem prodaje problematičnih korporativnih portfolija, ograničene investicione aktivnosti (i u javnom sektoru) i postojanja drugih izvora finansiranja za nefinansijska preduzeća.
Kreditiranje nefinansijskih preduzeća se u Mađarskoj još uvek nije sasvim oporavilo, uprkos naporima Narodne banke Mađarske (NBM), kao što su Program finansiranja kreditiranja i Program tržišnog kreditiranja, i uprkos okruženju sa rekordno niskim kamatnim stopama. Ukupno stanje kredita je u padu od kada je dostiglo rekordni nivo početkom 2009. godine. Pad ukupnih kredita uglavnom počiva na smanjenju stepena zaduženosti i masovnom prodajom problematičnih kredita prethodno odobrenih nefinansijskim preduzećima od strane lokalnih banaka u cilju čišćenja bilansa.
Međugodišnji rast kredita nefinansijskim preduzećima u Češkoj Republici održavao se na nivou od približno 6% oko godinu dana. Glavni razlog za to jeste privredni oporavak u evrozoni, koji podržava češki izvoz i domaću potražnju kroz smanjenje nezaposlenosti i porast broja nepopunjenih radnih mesta na tržištu rada. U Poljskoj, krediti nefinansijskim preduzećima beleže stabilan rast od početka godine, te su dostigli 6,1% u junu. Dinamika rasta, međutim, ostaje nešto ispod prošlogodišnjeg proseka od 7,4%. Kako se krediti privredi po pravilu ponašaju prociklično, jak ekonomski zalet imao bi za posledicu povećanje kreditne aktivnosti u narednim mesecima.
Kreditiranje privrede se ove godine ubrzalo u Slovačkoj, pošto su krediti nefinansijskim preduzećima porasli za 10% međugodišnje juna meseca, nakon rasta od 6% prošle godine i 4% u 2015. godini. Poslednjih godina, glavni faktori rasta su investicioni krediti, uz povećanje udela kredita za poslovanje u 2017. godini.
Uticaj poljoprivredne proizvodnje na BDP Srbije Preliminarna procena rasta BDP-a u drugom kvartalu 2017. od 1,3% međugodišnje (nakon 1,2% međugodišnje u 1. kvartalu 2017. godine) objavljena 31. jula, izazvala je iznenađenje pošto su standardni kratkoročni indikatori ukazivali na bolje rezultate. Detalji će biti objavljeni 31. avgusta i očekujemo da će brojke pokazati da su ovi rezultati uglavnom rezultat suše koja je zadala jak udarac poljoprivrednoj proizvodnji. Prema određenim procenama, smanjenje proizvodnje ovsa, povrća i stočne hrane bi moglo da iznosi oko 30-40%, što predstavlja značajan pad, pošto je udeo poljoprivrede u ekonomiji Srbije oko 8-10% BDV-a i na nju se odnosi oko 6% ukupnog izvoza. U narednom periodu, očekujemo određeno ubrzanje rasta u drugoj polovini godine, ali ukoliko ne dođe do promene preliminarne procene naviše, mogli bismo i dodatno da snizimo našu projekciju ispod trenutnih 2,5% na međugodišnjem nivou.