Srbija je u poslednjih 10 godina jedna od kongresnih destinacija s najvećim rastom u svetu, u kojoj prosečni posetilac kongresa potroši od 350 do 400 evra dnevno, što je i do tri puta više od potrošnje klasičnog turiste, izjavili su danas stručnjaci za turizam pred nastupajuću sezonu kongresnih skupova.
„Prošle godine u Srbiji je organizovano oko 60 medjunarodnih kongresa od kojih je devizni priliv bio 25 do 30 milona evra“, kazao je agenciji Beta Igor Kovačević iz Kongresnog biroa Turističke organizacije Srbije (TOS) i dodao da se u ovom trenutku očekuje potvrda za održavanje još 65 kongresa u Srbiji u naredne četiri godine.
Prema njegovim rečima, sistematsko praćenje kongresnog turizma u Srbiji počelo je pre 10 godina, kada je u okviru TOS-a osnovan Kongresni biro.
„U poslednjih 10 godina mi smo jedna od najbrže rastućih kongresnih destinacija u svetu. Pre 10 godina gotovo da nismo bili na medjunarodnim mapama organizatora kongresa i zauzimali smo 72 ili 73 mesto u svetu, a u poslednje tri-četiri godine zaredom smo u top 50 destinacija“, kazao je on.
Kako je objasnio Kovačević, kongresni turizam pomaže da hoteli u Srbiji prevazidju problem popunjenosti kapaciteta samo u letnjoj ili zimskoj sezoni i kroz smeštaj gostiju kongresa poboljšaju svoje poslovanje.
„U poredjenju sa regionom Beograd je vodeća destinacija i u odnosu na Zagreb i u odnosu na Ljubljanu“, kazao je on i dodao da su u Srbiji kao kongresne destinacije traženi i Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor, Palić, Stara planina, banje.
Rastu kongresnog turizma u Srbiji, gde se najčešće održavaju medicinski, farmaceutski, bankarski i skupovi osiguravača, kao i okupljanja ljudi iz kreativne industrije, doprinelo je povećanje hotelskih kapaciteta, veći broj avio-linija koje direktno dovode goste, ali i sistemska promocija zemlje kao kongresne destinacije.
„Od ukupnog broja stranih turista koji dodju u Beograd gotovo polovina su poslovni ljudi i posetioci kongresa. Tako se u Beogradu već u oktobru održava svetski kongres perinatalne medicine koji će u Srbiju dovesti oko 2.000 delegata. Direktan finansijski prihod biće oko dva miliona evra, u šta nije uračunata potrošnja u restoranima, na posete muzejima i druge aktivnosti“, rekao je Kovačević.
Predsednik Udruženja hotelijera i restoratera Srbije „HORES“ Georgi Genov kazao je da „Srbija trenutno raspolaže sa oko 35.000 stolica u više od 500 sala hotela i specijalizovanih centara, koje mogu da se koriste za kongresni turizam“.
„U poslednjih sedam godina u hotelske kapacitete u Srbiji uloženo je oko milijardu evra, a svi novokategorisani hoteli prilagodjeni su pre svega kongresnom turizmu“, rekao je Genov agenciji Beta.
On je istakao da je hitna obnova Sava centra ključan preduslov za dalji rast kongresnog turizma u Srbiji, jer samo u jednoj sali može da primi 4.000 gostiju.
„Sava centar je taj okidač ako želimo rast kongresnog turizma, jer bi on doneo povećanje od gotovo 50 odsto“, kazao je Genov i dodao da to ne bi značilo korist samo za Beograd, već i čitavoj zemlji.
Kako je objasnio, nijedan skup koji se dešava u Beogradu ne prodje bez izleta van grada koji gostima predstavljaju kulturne, istorijske i gastronomske znamenitosti Srbije.
„Investicija u obnovu Sava centra može brzo da se vrati i to u mnogo većem iznosu od uloženog“, rekao je Genov navodeći da su hotelijeri spremni za posetioce kongresa i da je sada na potezu država koja mora brzo da odluči šta će uraditi sa najvećim kongresnim prostorom u glavnom gradu.