U Srbiji, prema procenama, radi oko 300.000 sezonaca, od čega je 80.000 do 100.000 radnika na njivama. Kada bude usvojen novi zakon, oni više neće više raditi samo za dnevnicu. Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koji je u pripremi, obezbediće sigurnost i punu zaštitu prava radnika u poljoprivredi i prijavu na penzijsko i osiguranje od povrede na radu. Plan je da ovaj zakon bude usvojen do kraja godine, a njegova primena počne naredne sezone.
Izradom novog zakona se bave ministarstva rada, poljoprivrede i finansija, a podršku im pružaju NALED i Nemačka razvojna saradnja. Oni su danas potpisali Memorandum o saradnji na realizaciji projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“.
Novi propis predviđa da poslodavci angažuju sezonce registracijom podataka o radniku i firmi preko portala ili telefona, bez potrebe za sklapanjem formalnog ugovora. Cilj je da se zaštite prava sezonaca, stimulišu poslodavaci za poštovanje propisa, smanji siva ekonomija, kao i birokratija, a razvije e-uprava, kroz uvođenje novog elektronskog servisa.
„Nama se sada najveći broj zaposlenih na sezonskim poslovima u poljoprivredi nalazi u crnoj zoni, pre svega zbog birokratskih prepreka koje postoje. Želimo da to promenimo i da sezonske poljoprivredne radnike uključimo u sistem penzionog i zdravstvenog osiguranja“, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nakon potpisivanja Memoranduma.
Nedimović je objasnio da još nije definisan sistem poreskih obaveza koji će poslodavci morati da izmire za sezonske radnike: „Prosečna dnevnica sezonskih radnika je 1.500 dinara, a naš predlog je da obaveze poslodavaca ne budu više od 20% tog iznosa po danu. Izdvajanja poslodavaca tako bi bila 200 do 300 dinara, ali ostalo je još da pričamo na tu temu sa ministrom finansija“.
Među stavkama koje još nisu precizirane, te bi to trebalo da bude urađeno u narednom periodu, jeste da li će sezonski rad biti ograničen na 90 ili 120 dana godišnje.
Mobilni inspektori
Ministar rada Zoran Đorđević kazao je da će zakon omogućiti da se smanji siva ekonomija, kao i broj nezaposlenih. On je istakao da će kontrola poštovanja zakona biti efikasna, jer će zahvaljujući elektronskom sistemu tzv. mobilni inspektor na licu mesta moći da proverava podatke o prijavi unete u bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
„U poslednjem kvartalu 2016. godine oko 65% sezonskih radnika radilo je bez ugovora, a ovim rešenjem želimo to da promenimo. Inspekcija rada već pravi plan, postoji program po kojem će raditi. Stićiće svugde, kontrolisaće ne samo gradove, nego i sela i opštine. Efekti tog rada biće vrlo brzo vidljivi. Želimo da stvorimo i svest kod sezonskih radnika da njihov rad na crno ne predstavlja štetu samo za njih nego i za državu“, kazao je Đorđević.
Mađarski model
Model softverskog rešenja za elektronsko prijavljivanje i evidenciju biće sličan onome koji se sada primenjuje u Mađarskoj, a u opciji je bio i hrvatski model vaučera. Nakon analiza ocenjeno je da je mađarski elektronski sistem bolji od sistema vaučera. U registru sezonaca biće identifikovane veštine radnika, uzimajući u obzir metodologiju „Pasoš kompentencija“. Instrument „Pasoš kompetencija“ služi za dokumentovanje sposobnosti, veština i kompetencija koje se stiču tokom školovanja, rada, obavljanja neke volonterske delatnosti, ili baveći se hobijem, te obavljajući svakodnevne poslove i dužnosti unutar porodice. „Pasoš kompetencija“ je važeći dokument koji se, pod istim ili sličnim imenom, koristi u mnogi razvijenim evropskim zemljama. On omogućava poslodavcu da se upozna sa svim veštinama koje radnik ima.
„NALED je u saradnji s GIZ-om obezbedio donaciju od 400.000 EUR za izradu softvera za prijavu sezonaca, obuku inspektora i službenika u resornim institucijama i izradu prvog registra sezonskih radnika. I ovaj softver biće predat u vlasništvo Vladi Srbije“, rekao je predsednik Upravnog odbora NALED-a Aleksandar Ružević.
Kako je naglasio Ružević, u Mađarskoj je kroz sličan program 700.000 radnika „uvedeno u legalne tokove“. Kako je dodao, uspostaviće se jednostavna procedura koja će olakšati posao i velikim poljoprivrednim kompanijama i malim gazdinstvima koja angažuju sezonske radnike..
I penzioneri mogu da budu sezonci
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman ocenio je da će projekat pomoći velikom broju ljudi iz najugroženijeg sloja stanovništva da se uključe u sistem socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Novim zakonom biće predviđeno i zapošljavanje penzionera, kao i mladih između 15 i 18 godina, na sezonskim radovima u poljoprivredi, uz poštovanje prava ina penzijsko i osiguranja u slučaju povreda na radu i plaćanja poreza na dohodak. Ova lica moćiće da rade kao sezonci bez obzira na to da li se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili su korisnici nekog vida socijalne pomoći i neće gubiti ranije stečena prava.
Zakon ne treba da važi samo za poljoprivredu
Rešenja koja se sada prave za sezonske radnike zaposlene u poljoprivrede trebalo bi da kasnije budu primenjena i na druge grane, poput građevinarstva ili ugostiteljstva i turizma. Ovo je bila i osnovna zamerka Unije poslodavaca Srbije koja je kao članica radne grupe za izradu Nacrta zakona o privremenom angažovanju na sezonskim poslovima insistirala da ovo važi i za sektor turizma i građevine.
„U potpunosti podržavamo ovaj zakon, ali smo za to da se on primenjuje na sve sektore. Ipak, sindikati su bili protiv toga tako da je ostalo da se zakon primenjuje samo na poljoprivredu. Zakon je veoma značajan jer će smanjiti sivu ekonomiju, a poslodavcima omogućiti da na lak način prijavi sezonske radnike za koje će plaćati niske doprinose“, rekli su iz Unije poslodavaca Srbije.
Izvor: eKapija