Njujorška berza je u prvih sedam meseci ove godine najmirnija u poslednjih nekoliko decenija, pošto indeksi ne beleže nagle promene, ali to bi uskoro moglo da se promeni ako centralne banke ukinu podsticaje kojima su pomogale oporavak svetske ekonomije.
Ove godine se samo dva puta desilo da indeks Standard end pur 500 padne najviše za jedan odsto u jednom danu, što je znatno redje od uobičajenog. Berzanski indeksi poslednji put su u prvih sedam meseci godine bili tako nekolebljivi 1972. godine, kada je policija uhapsila grupu koja je upala u kompleks Votergejt, što je pokrenulo niz dogadjaja koji su na kraju doveli do ostavke predsednika SAD Ričarda Niksona.
Ako se takav trend indeksa Standard end pur 500 nastavi do kraja godine, i ako se kao kriterijum uzme njegov rast ili pad do jedan odsto dnevno, ovo će biti najmirnija godina od 1964.
Berze za sada toliko miruju da je prošle nedelje najveći gubitak tog indeksa iznosio svega 0,2 odsto, dok je leta 2011. godine, primera radi, četiri dana zaredom beležio promene za više od četiri odsto svakog dana.
Američke Federalne rezerve i druge centralne banke širom sveta oborile su svoje referentne kamatne stope i ubrizgale hiljade milijardi dolara podsticaja u svetsku ekonomiju od početka finansijske krize 2008. Osim toga, profiti kompanija koje čine indeks Standard end pur 500 ponovo su počeli da rastu krajem prošle godine, inflacija je još niska, i deluje da svetske ekonomije konačno imaju uskladjen rast.
Medjutim, američka centralna banka sada polako ide u suprotnom smeru, ona je blago podigla kratkoročne referentne kamatne stope tri puta od decembra, i očekuje se da „relativno uskoro“ počne da smanjuje svoj ogroman portfolio obveznica, vrednih 4,5 hiljada milijardi dolara.
Investitore s obe strane Atlantika zanima i kada će Evropska centralna banka smanjiti svoj podsticajni program kupovine obveznica, prema kojem mesečno kupuje 60 milijardi evra obveznica.
To bi moglo da dovede do tipičnih nivoa kolebljivosti vrednosti akcija i indeksa.
Ako centralne banke ne budu okidač za ponovne nagle promene berzanskih indeksa, analitičari navode da bi to moglo biti bilo šta što predstavlja veliko iznenadjenje za investitore, na primer, prirodne katastrofe, medjunarodni sukob ili neočekivani pad profita kompanija.
U nedavnoj anketi u SAD, 63 odsto investicionih menadžera iz 100 kompanija navelo je da je nedostatak većih promena vrednosti akcija upozoravajući znak koji bi mogao da dovede do rasprodaje akcija.
Indeksi miruju ove godine uprkos nekim uznemirujućim dogadjajima. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa za sada nije u stanju da realizuje reforme u korist biznisa, od kojih su investitori imali velika očekivanja početkom godine, Severna Koreja izvela je prvu uspešnu probu interkontinentalne balističke rakete, dok cene nafte još znatno variraju.
Izvor: Beta