Evropska centralna banka (ECB) bi u oktobru mogla da odluči o promenama u programu podsticaja, rekao je sinoć predsednik ECB-a Mario Dragi, čime su potvrđene spekulacije na tržištima da se ta banka sprema da smanji mere za jačanje privrede evrozone.
Na konferenciji za novinare posle sastanka upravnog tela u Frankfurtu, na kojem je odlučeno da se referente kamate ostave na rekordnom niskom nivou i da se zasad ne smanjuju podsticaji, Dragi je rekao da će ECB uskoro odlučiti o „kalibraciju“ svoje politike.
„Objavićemo kada budemo spremni. Mislimo da ćemo biti spremni za veći deo onoga o čemu treba da odlučimo u oktobru… ako ne budemo, onda ćemo odložiti“, rekao je Dragi.
Tržišta su Dragijevu izjavu shvatila kao naznaku da bi ECB u oktobru mogla da iznese strategiju o smanjenju programa otkupa obveznica koji je sada na mesečnom nivou na 60 milijardi evra.
Posle Dragijeve izjave evro je ojačao za jedan odsto na 1,2039 dolara, što je najviše od početka 2015. godine. Evropski berzanski indeksi su izgubili nešto od dobitaka mada su i dalje u solidnom plusu, dok je Vol strit zasad u crvenom.
Snažan ekonomski rast u evrozoni podstakao je očekivanja da će ECB uskoro početi da smanjuje podsticaje koji su uvedeni radi smanjivanja kamata, kao i da se inflacija podigne na nešto ispod dva odsto.
Dragi je rekao da je i dalje potreban „veoma značajan stepen prilagodjavanja“ da se povećaju inflatorni pritisci. Dragi nije hteo da iznese vreme i tempo promena iz straha da će doći do rasta kamata i evra i pre odluke, naveo je Asošijetid pres.
Povodom jačanja evra, koji je ove godine porastao za oko 15 odsto u odnosu na dolar, Dragi je rekao da je nestabilnost na tržištu valuta izvor „neizvesnosti“ zbog čega je „potreban nadzor“.
Jačanje evra može da ugrozi izvoz i smanji inflaciju koju ECB podsticajima pokušava da podigne.
ECB je snizila prognoziranu inflaciju za sledeću godinu na 1,2 odsto s prethodno predvidjenih 1,3 odsto, kao i za 2019. godinu na 1,5 sa 1,6 odsto, naveo je Asošijetid pres.
Prognoza privrednog rasta za ovu godinu je, medjutim, podignuta na 2,2 odsto sa 1,9 odsto.
ECB je na sastanku upravnog tela u Frankfurtu odlučila da ne menja referentne kamatne stope i program podsticaja. Otkupa obveznica u iznosu od 60 milijardi evra mesečno će nastaviti do kraja godine, s mogućnošću da bude produžen ako bude potrebe da se podigne inflacija sa sadašnjih 1,5 odsto na ciljani nivo od nešto ispod dva odsto.
ECB je kratkoročnu referentnu kamatu ostavila na nula procenata, a stopu na depozite na minus 0,4 odsto, što je rekordno nisko za obe.
Izvor: Beta