Dinar je pod pritiscima u pravcu apecijacije, ali NBS obuzdava nestabilnost na tržištu. BDP je niži nego što se prvobitno očekivalo, piše u najnovijoj makroekonomskoj analizi istraživačkog tima Erste Grupe.
Rezultati u pogledu BDP-a u prvoj polovini godine bili su nešto niži no što je očekivano, sa prosekom na nivou od 1,2% međugodišnje, što je posledica negativnih jednokratnih efekata vremenskih uslova u sektorima poljoprivrede i energetike. Inflacija je nastavila da se kreće u okviru ciljnog koridora NBS, ali su jak dinar i bolji fiskalni rezultati naveli centralnu banku da neočekivano smanji referentnu stopu na 3,75%. Fiskalni rezultati u prvih sedam meseci su iznad svih očekivanja, jer je Srbija zabeležila suficit umesto planiranog malog deficita (bolja naplata na prihodnoj strani).
Prinosi na obveznice su zabeležili pritiske u pravcu smanjenja, podržane boljim fiskalnim izgledima, većim interesovanjem stranih investitora i jačim dinarom.
U Erste Grupi predviđaju da će se u narednom periodu rast BDP-a postepeno ubrzavati, a da će kretanje rasta uglavnom podržavati rastuća domaća tražnja, dok bi neto rezultati izvoza mogli da poprime neutralniju ulogu, jer će veća domaća tražnja izvršiti pritisak na stranu uvoza. Ipak, prognoza je korigovana sa 2,5% međugodišnje na 2,1% međugodišnje, jer rezultati u pogledu BDP-a u drugoj polovini godine ne mogu da značajnije kompenzuju slabije rezultate iz prve polovine 2017. godine.
Što se tiče monetarne politike, očekuje se da se referentna stopa neće menjati, jer bi predviđena inflacija trebalo da se kreće u okviru ciljnog koridora. Fiskalni rezultati su bolji od očekivanih, pa se predviđa kretanje deficita do 1% BDP-a. Uprkos boljim trenutnim BDP/po glavi stanovnika, fiskalnim podacima, još ima mnogo toga da se uradi u okviru srednjoročnog programa strukturnih reformi, zaključak je istraživanja.