Telekomunikaciona i tehnološka industrija imaju sve važniju ulogu u građenju osnove za nove poslovne modele u različitim industrijskim granama širom sveta. Imajući u vidu trenutni proces transformacije tehnološke industrije, odnosno ubrzanu digitalizaciju, sve veće oslanjanje na mobilne uređaje i napredak tehnologija, kompanija Ericsson izdvaja pet ključnih trendova koji će uticati na budućnost mreža koje predstavljaju osnovu za dalji razvoj digitalne ekonomije.
Prilagodljivost tehnologija
Da bi se digitalna ekonomija razvijala, neophodno je da tehnološke komponente budu logična evolucija softvera i hardvera koji već postoji – od njih će se očekivati da ponude snažnija i fleksibilnija rešenja koja koriste virtualizaciju i baziraju se na horizontalnoj arhitekturi. Već neko vreme se radi na kreiranju naprednih IT struktura, kao što su modularne tehnologije za integraciju, čime se ubrzava proces integracije i ide se u korak sa tehnološkom evolucijom. U realnim okvirima, ovakav razvoj će dovesti do toga da će za 5 godina postojati exascale sistemi koji će moći da obavljaju milijardu milijardi računskih operacija u sekundi i time će biti duplo snažniji od top 500 računara današnjice zajedno.
Rađanje prave mašinske inteligencije
Veštačka inteligencija (AI) se po prvu put pojavila tokom 50.-ih godina prošlog veka kada su se simbolska logika i sistemi zasnovani na pravilima koristili da se dođe do logičnih zaključaka. Nakon toga su se razvile veštačke neuronske mreže, sposobne da prepoznaju oblike kroz proces učenja, ponavljanja i optimizacije. Razvoj računarskih kapaciteta, dostupnosti podataka i povezanosti doveli su do napretka u ovim mrežama i smanjenju troškova. Mašinska inteligencija (MI) kombinuje mašinsko učenje i AI metode kako bi se dobili inteligentni sistemi otporni na otkaze i koji koriste podatke za automatizaciju, poboljšanje i povećanje procesa. MI predstavlja mogućnost da se uveća ljudska inteligencija – ljudi će biti uvedeni u okruženje u kome se dele podaci i uvidi, a digitalni asistenti će navoditi i intenzivirati svest pojedinaca, tako da će u tom okruženju zapravo ljudi i mašine podučavati i nadgledati jedni druge, nalik nastavnicima i učenicima u školi. Neki od primera primene MI u složenim situacijama su elektronska berzanska trgovina gde se u realnom vremenu upravlja, analizira i zaključuje iz miliona poruka u svakoj sekundi; zatim povezani automobili i uopšteno – internet stvari.
Potpuna sigurnost i zaštita identiteta u IoT okruženju
IoT je perspektivna oblast razvoja, ali još uvek postoje sumnje u pogledu odgovarajućeg upravljanja sigurnošću i privatnošću podataka. Kako se povećava broj i sofisticiranost sajber napada, tako se pojačava i potreba za sveobuhvatnim pristupom upravljanju sigurnošću i privatnošću podataka kako bi se napadi mogli i predvideti. Sigurnost i privatnost nisu elementi koji se naknadno dodaju na tehnologije – oni moraju biti integrisani u domene, komponente, procese, skladištenje podataka i komunikaciju. Iz tog razloga će u godinama koje dolaze tehnologije za upravljanje identitetom biti u centru pažnje – jedna od njih je blockchain. Očekuje se da će veća transparentnost u upravljanju podacima povećati poverenje korisnika, što će doprineti većem usvajanju interneta stvari i ubrzanju digitalizacije.
Širenje distribuiranih IoT platformi
IoT mreže će olakšati transakcije, operacije, logistiku i slične operacije, a istovremeno će prikupljati i analizirati podatke zahvaljujući cloud mrežnoj infrastrukturi koja povezuje mašine, vozila i uređaje. Povezanost između tehnologije i društva otvoriće nove poslovne prilike u različitim industrijama, jer poslovni model evoluira iz sadašnjeg koji zahteva velike kapitalne investicije u model koji se bazira na zadovoljavanju operativnih troškova.
IoT platformu činiće decentralizovani uređaji – kako jednostavni primaoci informacija, tako i autonomni uređaji koji međusobno komuniciraju preko cloud tehnologije, a sve će se to dešavati kroz horizontalnu platformu za primenu i upravljanje. Kompanija Ericsson u ovoj oblasti testira rešenja koja optimizuju pristupne tehnologije za različite IoT slučajeve primene kako bi se smanjila potrošnja energije i troškovi.
Preklapanje realnosti i znanja
U prethodnih nekoliko godina se na tržištu pojavilo mnogo uređaja koji kreiraju imerzivna iskustva, odnosno grade virtuelnu realnost (VR). VR tržište je prvenstveno motivisao razvoj industrije kompjuterskih igara, ali su tehnologiju preuzeli i studiji za razvoj različitog sadržaja. Proširena realnost (AR) pruža korisničko iskustvo koje je povezano sa fizičkom lokacijom i postaje sve popularnije jer se informacije iz realnog vremena „premošćavaju“ sadržajem u koji korisnik gleda, što im omogućava da dublje sagledaju realnost. Jedan od primera primene VR i AR tehnologije će biti prilikom rešavanja složenih tehnoloških problema – korisniku će udaljeni tehničar pomoći da reši problem tako što korisnik deli video u realnom vremenu iz svog okruženja, tehničar ga analizira i korisniku šalje audio i vizuelna
uputstva preko njegovih AR naočara.
U narednih 10 godina, očekuje se i napredak sledećih tehnologija: 3D mapiranja, razvoj kompletnog opsega boja i holograma, a kako se smanjuje kašnjenje prilikom prenosa i učitavanja sadržaja zbog većih brzina interneta, očekuje se da će se VR izjednačiti sa realnošću čime se se omogućiti prava 3D komunikacija.